Policija

— 144 —

чима „под хохштаплером разумевамо врсту лопова, који својим финим поступком хоће да постигне отменост. Реч потиче из лоповског језика и налазимо је у једноставној форми Стабулер тј. просјак већ у седамнаестом веку. Уз то се код многих. особа, које уистину потичу из нижих редова налази неки аристократски потез у њиховој природи, који им омогућује да играју улогу, која им у стварности не припада. Безусловно: играју и закони наслеђа своју посебну улогу.“ Хохштаплер је склон превари, изнуђивању, фалсификовању и крађи Код. њега је јако развијена фантазија. „Хохштаплер који хоће да: има успеха мора бити и реторик.“ „Прави хохштаплер је сангвиник.“ Довитљивост је једна од његових главних особина..

Хохштаплера је било увек, у разним облицима према: разним друштвеним приликама. Већ сам свакидашњи друштвени живот садржи у себи „толико разних појава, из којих. се психолошки формирају различити хохштаплери.“ Што се друштвени живот више комплицира, то се и хохштаплери појављују у све новијим улогама и све разноврснијим прнликама и моментима. Што је живот тежи и грубљи, то су и. хохштаплери све безобзирнији и лукавији. Хохштаплер је један од најинтересантнијих савремених друштвених типова. који све више добива маха и који се још не испитује овако: свестрано и интензивно, као што се он свестрано и интезивно умножава и шири поље свога деловања. Човек често не може да нађе израза своме чуђењу и дивљењу пред подвизима појединих рафинираних хохштаплера и хохштаплерки. Примера ради наводим из Вулфенове „Психологије хохштаплера“ овај пасус, не нарочито биран, о чувеном пустолову Каљиостру:

„Звао се је заправо јосип Балсамо, и рођен је у Палерму 1743, као син сиромашних родитеља. Најпре је био одређен за калуђера, али је ради лошег понашања искључен из самостана (манастира). У самостанској апотеци, код мило» срдне браће, стекао је нешто медицинског, хемијског и фармацејтског знања. У име тога је проводио пустолован живот, као кривотвориоц, подводник и лупеж и путовао по Грчкој, Египту и Предњој Азији. Када се је повратио, узео је лажно име грофа Александра Каљиостра, и увукао се у прве куће Рима и Неапуља. Његова жена, лепа кћ о рка Ременарова, Ло. ренца Феричиани, помагала му је код његових превара, а баш.