Policija

ју

— 222 —

чи народе поступак према злочинцу још увек полази са субконсњенсијалног осећања жеље за осветом: око за око, зуб за

зуб. За то је у њима јурисдикција још увек једноставно при-

'мењивање писаних формула, које се зову кривични законик, а

мало се пита за криминолошку филозофију, психичку анализу

„(ва које науке, узгредице речено, ми немамо катедре) и за „социјолошко просуђивање дела и његових мотива. Злочинац че једноставно кривац, коме се треба што жешће осветити, а не

болесник, којег треба уклонити и лечити као и другог пацијента. Да би мало осветлио огромну разлику између поступка

са социјалним болесницима, који се називају злочинцимв, какав де код нас а какав у једној од најкултурнијих држава света,

у Белгији, преносим из листа „Рапз 50о:“ чланак о „Цен-

"тралном антрополошком Лабораторију“ у Брислу:

„Француска Република донела је криминологији много лепих мисли, али она их није пренела у практичну употребу, већ их је препустила самима себи. Но те мисли узеле су свој

ут крова свет, и ми их налазимо остварене у централном

лабораториуму за антропологију, који управља новим кривичним поступком у Белгији. О том институту рекао је г. Вандервелд: „Суштина наше реформе је постављање институције у службу криминалне антропологије“.

Овај је институт смештен у тамници Еогез!-ВгихеПе5, а управља њиме д-р Мегудеск, нознати криминалиста, чија излатања на међународном казненоправном конгресу у Лондону однеше изванредан успех, с обзиром на резултате који су поститнути у Белгији са тим новим методама.

По мишљењу др. Вервека, задатак тамнице је лечење криваца. Док нормални људи морају нормално да раде, треба анормалне лечити. Др. Вервек, кад говорио лечењу и образлаже своју науку, не мисли само на непосредно лечење од узрочника болести-злочина, већ још и на другеоколности. Он вели, н. пр. „јели оправдано, да неког туберкулотичара, који је кажњен за своје дело са двегодине тамнице, фактички осуЂују на смрт, с тиме што га на две године затварају“ Др. Вервек споменуо је том приликом, да се такве ненамерне осуде на смрт врше нарочито у Француској, где су тамнице, са изузетком Фресна и Сиресна, испод сваке критике, и да се у Француској поступа сасвим шематички, без икаквог вршења селекције.