Policija

— 227 ција и саботаже.“ Тако је створена Чека и она од тада почиње свој рад под тим именом, узимајући у своје руке мисију да „спречи, у области руског царства, сваки покушај и сваки акт у опште ма какве било контра-револуције или саботаже и да их ликвидира у само њиховом почетку.“

Испрва ова полиција сигурности имала је свега 300 људи под командом Ђершинског, али он је убрзо регрутовао више хиљада својих сарадника и формирао је кадар и то у првом реду од бивших жандарма и агената тајне полиције царистичкбг режима.

Централа била је у Петрограду, а кад је у марту 1918. г. совјетска влада била пренета у Москву, централна организација Чеке отишла је са њом и ту се инсталисала. То се разуме да је Ђершински и овде наставио да Чеком не само управља него да у њој влада као прави господар. У почетку Чека беша усвојила систем извршења казни у тајности и то у подруму своје палате, у Љубанској улици, али њена свемоћ се повнала тек после убиства племића Урицког, који је био шеф Петроградске Чеке и неуспелог атентата противу Лењина у 1918. г. Тада тек настаје најживљи рад Чеке, Као репресалија на ова два атентата стрељано је 500 људи у Петрограду и 300 у Москви. Отуда је рад Чеке продужен још интензивније. Тако сама совјетска званична статистика показује у периоду 1918—1924. г. да је Чека извршила 12.000 смртних казни. Али та статистика не показује још и оне хиљаде жртава у малим градовима провивције.

Методе Чеке се не могу поредити са методама ни једне од политичких полиција у опште, па чак ни са методама непријатељских власти у окупираним подручјима за време рата. Систем Чекиног функционисања садржи се у томе да у местима где се појави спасност за бољшевички режим узме стотину таоца: људи, жене и деце; да их затвори у подруме у Љубанској улици; и да стави на знање да ће они сви бити стрељани ако се догоди какав атентат противу ма кога било од совјетских шефова. Чак се ради и ово: жене и мајке се затварају а њихови мужеви и синови пуштају, па да оне страдају ако би дошло ма до каквог покрета неповољног по режим. Тако н. пр. пред комунистичким комитетом у Уралу шеф Чеке Голден објашњава: „За извршење кад-кад немамо