Policija

— 312 —

Глава Трећа

Казна за браколомство.

5 6. Стари казнени систем код разних народа пш у разна времена.

||

Брак и брачни живот од вајкада су сматрани као највећа светиња, а браколомство као један посве сраман н кеморалан акт, који је за собом повлачио најгрубље казне. У доба кад су људи живели у заједницама заснованим на крввом сродству, неверној жени судио је муж, обично у заједници са њеним оцем и најближим сродницима, па пошто би се они на казну сагласили, онда су њено извршење препустили самом мужу, да би се на тај начин код њега што боље задовољили повређени осећаји правичности. Као казна обично је досуђивана смрт или прогонство из заједнице, које је било скопчано са извесним срамоћењем или онакажењем прељубнице. Код старих Германа муж би скинуо своју жену до голе коже, па би је тако нагу водио кроз целу своју општину дувајући при томе у рог, и казујући радовналом свету, који се око њега скупљао, шта је његова жена учинила и зашто је тако води) Кад би тако обишао целу своју општину, онда би браколомницу пустио и од себе на свагда отерао. Овако изобличену жену није смео нико примити у своју кућу, нити јој дати што од хране и одела, те је морала скапати од глади и зиме. Сличан обичај постојао је и код нашег народа. Стеван Прговенчани, пре но што је отерао своју шугаву жену Евдокију скинуо јој је све до кошуље, а ову је дао унаоколо подсећи, па ју је тако отграо.“) Доцније овај је обичај био ублажен код нашег народа тиме, што је неверној жени одсецан само по неки делић њенога одела, као нпр. скут, реса и др., а није

5) Код северо-америчких Инда, кад браколомницу не осуде на смрт, одсеку јој нос (кадкад сам муж врши овај дивљачки акт својим зубима) и косу. намажу јој све тело црвеном бојом, а затим је посаде на коња такое обојеног црвенилом, и дају једном старцу да је тако проведе кроз цед трибус и да свуда казује њену неверност. |Ре!ошто, 12 вуојивоп јапа че, Рал5, 1891, 37.

3) Глас Срп. Краљ. Академије, 90, 273.