Policija

— 313 —

на горе речени начин свлачена и изобличењу мизлагана.") Сем прогонства, које је постизало неверну жену, био је прастари општечовечански обичај по коме су муж и његова најближа родбина имали право, да убију браколомника ако би га на делу ухватили.

ћ.

У разним периодима и на равним ступњима обравованости појединих народа јављали су се и различити облици казне за ово дело. Мисирци су неверним женама одсецали носеве, а њиховим сакривцима досуђивали телесну казну од по хиљаду батина.) — Код Инда је прељубница осуђивана да је живу пси растргну на јавном тргу, а њен је сакривац стављан на усијану гвоздену плочу, да жив сагори“) — Јевреји су казнили оба саизвршиоца смртном казном. Сем тога, они су прељубу веренице били изједначили са прељубом удате жене, па су оба лица- браколомника каменовали“) — По Сеолоновом закону Атињанин је имао право да своју неверну жену прода као робињуг“) — У Риму је све до 736. или 737 ађ ште сопана постајао домаћи суд за све спорове по овом питању, али у то доба морални и друштвени квареж беше узео толико маха, да је број прељуба ив дана у дан тако нагло растао каогод да је био уведен комунизам жена. То је и натерало Римљане, да донесу закон за сузбијање тога зла, које је претило да сасвим уништи породицу и светињу породичног живота, и да на тај начин поткопа основне темеље римског друшта и државе, па су из тих и многобројних других социјално-политичких разлога донели чувени Јех Шо аде аашјетиз собтсепал. По прописима овога закона браколомници су за казну прогоњени на два разна острва да се не би могли састајати, а поред тога, браколомнику је одузимана половина

") Види: Вук. Ст. Караџић, Рјезтћ, под „пустиши“, Црна Гора, 96 Зропик га пагоди Жуој 1 ођкаје Јилић Злоуеца, У, 296, и т. д. — О начину · поступања према браколомницима код афричких народа види: Регтего, Атсћуео 4' апр торојосје спштеће, 1894, 392 и даље.

7) Митровић, 9.

5 дет.

9 Мојс., У, 22, 22—25.

5) Митровић, 9. — Исти обичај влада у унутрашњости Источне Африке, Еепего, 398.

„Полиција“ 2