Policija

— 616 —

2). — У другу класу дошле би случајне прељубнице, тј. оне чији је злочин чист производ социјалних чинилаца, наиме, абнормалних патолошких услова под којима се склапају савременн бракови, нарочито у вишим класама, где родитељи вере своју децу више из рачуна, него из других много важнијих и ва срећан брачни живот неопходно потребних услова. Зато у браку место жена да нађе мужа с ким ће срећно живети, она често налази човека са манама, који услед тога не може да задовољи њене душевне и физиолошке потребе. Стога су жене из таквих бракова принуђене да врше браколомство, али не из склоности за пороком, него из чисте љубави према човеку кога воле, али коју љубав не могу да манифестују према своме брачном другу. Због тога противу таквих браколомаца не треба предузимати никакве репресивне мере, јер је њихов влочин случајан, па за то по друштво није опасан.)

3). — Најзад, у трећу класу дошле би лакоумне п фаншастичне жене које у основи нису покварене нити склоне злочину бракеломства, али које се због своје плиткоумности дају лакн завести на прељубу, јер нису у стању да процене тежину и значај свога поступка. Све су оне махом добре као мајке, воле своју кућу и своју децу, али су и сувише лакопаметасте и поводљиве. Зато би за њих најбоље одговарала она казна коју је још Јустинијан био одредио за браколомце, наиме, једногодишњи или двогодишњи боравак у каквом манастиру, јер би религиозна средина на њих благотворно утицала, пошто су иначе плашљиве и као такве склоне пока_јању и пријему моралних поука. Ако их после двогодишњег боравка у манастиру њихови мужеви не би хтели примити к себи, онда друго ништа не би остајало, него да се дозволи развод њиховог брака.") ,

Иако врло интересантан и с психолошког гледишта можда тачан, овај се систем не може усвоити као основа репресивног законодавства по овом питању, јер је с једне стране практички неостварљив, а с друге једностран, па следствено и неправичан, пошто инкриминише само женину, а не и мужевљеву прељубу.

1) Беггего, 400-401, 2) Тлдет, 408.