Policija

Кана

имао револвера, јер сам се ослањао само на срећу. У осталом, човек је мало кад без икакве одбране; тако сам имао ручку од кочнице, која се у тренутку могла скинути и бити од велике помоћи. Али свега једанпут ми је дошло да је употребим.

1886. године ишао сам са својим вагоном ноћу цео Божић и ништа ми се није десило. Једанпут је на сточној пијаци села велика гомила Ираца и сасвим напунила мој вагон; били су пијани и имали флаше, јако су певали и нису хтели да плате за вожњу, ма да су већ кренули, Целе године плаћали су друштву по пет центи у јутру и у вече, говорили су они, а ~ад је Божић и неће да плате. У тим размишљањима није било ничег апсурдног, али да се нисам одлучио да их провевем бесплатно, бојећи се „шпијуна“, који служе у друштву и мора да посматрају, да ли су кондуктери савесни. У вагон је ушао стражар. Постојао је неколико минута, рекао неколико речи о Божићу и времену и опет скочио, јер је код нас било препуњено. Ја сам врло робро знао, да треба да рекнем стражару једну реч, и сви путници мораће да плате својих пет центи; али ја нисам ништа рекао.

— Зашто нас нисте пријавили — запитао је један.

— Нисам сматрао за потребно, — одговорио сам. — ја имам посла са џентлменима.

Неки су се почели смејати и ругати ми се; али се нашло неколико људи, која су: стали на моју страну, и ствар се свршила с тим, да су они платили за све.

Идућег Божића прешао сам на Котаж пругу. Промена је била велика. Сада са имао воз од два, по каткад три вагона, који је кретао подземни Кабел; публика у овом варошком кварту била је чиста, ја сам морао своје новце од пет центи скупљати у рукавицама. Овде, обратно, никада није било запетости, изглед вила врло ми је додијао.

Па ето, ипак ми је дошло да преживим мали догађај на Божић 1887. године.

Уочи Божића, у јутру, ишао сам са својим возом у варош. Овог пута имао сам дневну службу. Улази један господин и пушта се са мном у разговор; кад бих морао да обиђем вагоне, он је чекао, док опет дођем на задњу платформу, где је било моје место, и опет почињао да разговара. Било му је око тридесет година, био је блед, са брцима, врло лепо обучен, али без горњег капута, и ако је било доста хладно.