Policija

ВЕБ —

— Изишао сам, као што сам седео код куће, — рекао је он. — Хоћу да престигнем своју жену.

— Божићни поклони! — рекао сам.

— Баш! — одговорио је и осмехнуо се. Али то је био

чудан осмејак, некакво кривљење уста, грч. — Колико ви зарађујете2 — упита он.

У том питању није било ништа необично, и ја му рекох колико зарађујем.

— Хоћете ли да зарадите сувишних десет долараг — запита ме он.

ја одговорих:

— Хоћу. — Он извади бележницу и без даљег разговора пружи ми чек. Додаде, да има у мени поверења.

— Шта треба да учиним> — упитах.

Он замоли да му дам распоред вожње и рече:

— Ви сте данас у служби осам сатиг

— Да.

— На једној од својих вожњи ви ми можете учинити услугу. Овде, на углу улице Монрое, ми пролазимо преко једне јаме, која води доле, ка подземном кабелу. Над јамом је поклопац, ја ћу тај поклопац подићи и спустити се доле,

— Ви хоћете да се лишите живота»

— Не баш то; хоћу да то тако изгледа.

— Аха!

— Ви зауставите воз и извучите ме из јаме, и ако ћу се ја опирати.

— Нека буде тако.

— Хвала вам. У осталом, ја нисам луд, као што ви можда мислите. Све то ја чиним ради своје жене, нека види да сам хтео умрети.

— Ваша жена такође ће тада бити у возуг

Да, она ће седети на предњој платформи.

ја сам се зачудио. Предња платформа то је кочничарево место где он стоји и управља; она је отворена, без зидова, у зимским данима тамо је врло хладно, и врло мало њих иде;тамо.

— Она ће отићи на предњу платформу, — поновио је господин — обећала је у писму своме пријатељу, да ће тако данас поћи, и на тај начин даће му знак, да му иде. Ја сам прочитао писло,