Policija

— 904 —

може место једне врсте казне изрећи другу, нпр. место робије или заточења затвор или новчану кавну, и обрнуто, јер је и тада минимум и максимум врсте казне крајња граница. преко које се не сме ни за длаку прећи. Следствено свему томе, судија може казну и ублажити и пооштрити, али само до одређених граница: до максимума (било код појединог дела било код врсте казне) који штити интересе оптуженога, и минимума који штити интересе друштва. Зато је принцип законскога обима казне једно од најважнијих начина савременога Кривичнога Права, чије одржање једнако захтевају два најдража и два најскупоцднија правна добра: лична слода 1: Тавна безбедност.

Но и поред све важности коју има законски систем обика кавне како ва заштиту личних права, тако и за обезбеђење правного поретка, у последње се време осећа све јачи покрет у корист проширења судијске власти и слободе при одмеравању казне. У ту сврху тражи се потпуно укидање и максимума и минимума казне, првога као једне препреке која омета. потпуно елиминисање непоправљивих злочинаца који и самим својим присуством угражавају јавни поредак, а другога као једне сметње која спречава остварење крајњега циља кривичнога права — индивидуализирања казне, Зато се тражи да се суду оставе потпуно одрешене руке да меру казне сам го својој слободној оцени одређује према приликама и околностима које се буду јављале у сваком конкретном случају.) Ово, веле, у толико пре, што се једино на тај начин може одредити репресивна мера, која ће одговарати како степену учиниочеве одговорности, тако и заштити која је друштву потребна.

Иако на први поглед и правичан и умесан, овај се захтев: не може усвојити са више разлога. Законски минимум и максимум казне потребан је, пре свега, као логичка последица правнога принципа: Миа роепа зше Јере, Зато се судији не може поверити и да казну изриче и да јој сам величину одре-

1) Шпански Криминалиста Редто Погадо иде још даље, јер тражи да се судијама остави потпуно одрешене руке: да инкриминишу све, што је према. њиховом уверењу потребно казном угрозити, и да потпуно слободно одређују врсту п меру казне у сваком конкретном случају. — Види његове радове,. нарочито: Вазе рата пше“о дегесћо репа!, Вагсејопе, Зејог, 1902.