Policija

— 994 —

лажу опасности да буду преплављени провзом несавесних противника; прими ли се друго гледиште, листовима се даје једно јако оружје, нарочито према њиховим противницима.

Проблем материјалних граница одговора је, као што се види, деликатан. Треба успоставити равнотежу између противних интереса. Законодавци су то покушали на разне начине, По чл. 12 србијанског закона о штампи од 12 марта 1881 исправка је могла бити два пута дужа од чланка који ју је изазвао. То не значи да није могла бити и дужа. Исти текст је дозвољавао и дужу исправку, под условом да исправљач за сваки ред преко те дужине плати онолико, колико се у том листу плаћа за огласе. По члану 19, ал. 3, закона од 31 марта 189! исправка је могла „бити најдужа или стубац целога формата листа, или онолика, колеки је чланак, који ју је изазвао. Но исправке могу бити и веће, али тада ће исправљач дужан бити за вишак платити по обичној огласној цени за ред после одштампане исправке“. — Као што је лако увидети, закон од 1881 излагао је неправично исправљача трошковима ради одбране, сиромашнима ту одбрану често онемогућавао, а богатима стављао на дискрецију лист који их је био споменуо, Супротни интереси нису били овим законом уравнотежени, Закону од 1891 не могу се направити прве две замерке, пошто је по њему исправљачу увек била осигурана дужина једног ступца. Чак му се може пребацити да је осигурани минимум превелики. Али је са правом неограничене испразке уз накнаду, које се и у њему налази, равнотежа прекинута на штету листова. Закон о штампи од 12 јануара 1904, који је у главном репродукција закона од 1891, направио је један корак ближе правилном решењу овог питања. По његовом чл. 14, ал 6, „исправка може бити најдужа или стубац целог формата листа, или два пута онолика колики је био чланак који ју је изазвао“. Неограничена исправка уз накнаду била је укинута, али минимум од ступца и максимум од две дужине чланка који се исправља, изгледају ипак превелики. Изгледа претерано дати осам стубаца лицу чији је рад критикован на четири ступца, као што је претерано ставити читав стубац на расположење лицу чије је име само поменуто у листу. Зато ми се чини најбоље оно решење које је овом питању дао француски законодавац. 5