Policija

— 995 —

Француски закон од 19 јула 1881 прави разлику у погледу дужине одговора између одговора која долази од власти и одговора приватног лица. За одговоре власти важи исто правило као и по нашем закону, изузев што се у француском закону (чл. 12, ал. 2) јасно каже, да одговор не може бити већи од две дужине чланка коме одговара, а не, као што вели наш) закон, слота сшвари која се исправља. Али је много интересантнијг оно што француски вакон наређује у погледу дужине одговора приватног лица. За тај одговор је првобитно, у тексту од 29. јула 1881, било наређено да ће бити бесплатно штампан ако његова дужина не прелази две дужине чланка који га је ивазвао (ранији чл. 13, ал. 3); преко те мере за исправку се имало платити по тарифи судских огласа. Али су се незгоде овог система, које смо већ приметили, опазиле, И 1919, када је законом од 29 септембра цео овај члан претопљен, и ова је одредба измењена. По новом чл. Зал. 4 и 5, одговор се у принципу ограничава на дужину чланка који га је изазвао. У то се не рачунају адреса, поздрави, уобачајени позиви и захтеви и потпис исправљача. То није све. Ако је члавак чија се исправка жели био мањи од педесет реди, можда само два-три реда, одговор може бити дугачак до педесет реди. Тако се нападнутоме осигурава за сваки случај, један довољан минимум. Француски закон је на тај начин дао могућности нападнутоме да се брани од кратких и енергичних напада. Али је француски закон, поред тога, заштитио и листове од несавесних исправљача. По његовом чл. 13, ал. 4, одговор не може бити дужи од две стотине реди, па макари да је чланак који га је изазвао био много дужи. Он је потпуно исправно сматрао да је за лојалан одговор две стотине. реди сасвим довољно. Напослетку, исправљач не може прећи у свом одговору тако одређен број реди, нудећи да плати за сувишак.

Као што се види, и у погледу дужине одговора француски: је закон бољи од нашег. Он је строжији према штампи од нашег закона у погледу минимума дужине исправке, гли. изгледа блажи у погледу максимума. Ипак, узев све скупа, може се рећи да је и на питању дужине исправке француски закон више наклоњен публици него наш закон, јер број кратких написа већи је од дугих. Ако се још код нас стане на.