Policija

— 1112 —

дала доста добре и повољне резултате, па се има разлога веровати да ће и код нас добрим плодом уродити.)

Најзад, трећа се мера примењује према свима преступницима код којих је обелодањена мржња и одвратност ка раду и сваком часном занимању, и који због тога лако падају у поврат вршећи кривична дела у просјачењу, блудничењу, скитњи и другим неморалним и по друштво штетним и опасним радњама. Будући да су сва таква лица опасна по интересе јавне безбедности већ и због самога факта што проводе живот у нераду и беспослици, што су морално посрнула и склона вршењу злочиних дела, то је сасвим оправдано што се дру-' штво не задовољава само казнама које су обично кратковргмене због незнатности преступа, па зато и неефикасне, већ прибегава и другим мерама, којима се може успешно од таквих криваца бранити. Увиђајући ту потребу сва новија законодавства овлашћују суд, да може, ако за умесно нађе, наредити принудно смештање таквих криваца у заводе га рад после издржања досуђене казне, или, пак, као замену за ту казну, држање у заводу има да траје управо онолико колико је потребно да се такви кривци навикну на рад, ред и уредан живот, и докле изуче какав користан занат који ће им по поласку из завода обезбедити скроман и поштен начин живота.

Овој се мери приговара да је назадна и реакционарна, јер превевира само поступке радничке класе и осталог сиромашног света који ради на „дан и комад“, па следствено који често пута остаје без посла, али не због склоности ка нераду и беспослици, него због самога стицаја прилика и околности Зато се њоме даје маха полицијским органима да злоупотребе своју надлежност и под видом гоњења беспосличара да прогоне поштене и ваљане раднике, који у оскудици удобнога стана, топла одела и зимског капута морају проводити читаве дане по кафанама кад год остану без посла, јер су у данашње време то још једине културне и добротворне установе, које овим несрећницима широм отварају врата. Стога уместо тем њој сличних полутанских мера треба преуредити друштво и засновати ново стање у коме ће нестати класних разлика и

у О забрани посећивања крчама види изврсну рвсправу Ог Милана Костића, Алкохол, криминалност и право, 1914, 151 и даље, као и тамо навељену књижевно.т.