Policija

— 113—

економских неједнакости, у коме јачи неће експлоатисати слабије, у коме ће свакоме. бити обезбеђен потребан ради часан и удобан живот, у коме ће се проширити народно знање и умење у борби са заблудама и празноверицама, итд., па ће, вели се, с таквом поправком друштва нестати и самога криминалитета, јер ће нестати узрока који опредељују појединце да врше кривична дела,

Колико су истакнуте замерке делом неосноване, а делож претеране, није тешко увидети. Уређење и преуређење друштва је дело људских руку, па као такво има својих граница. Друштво не може достићи у своме уређењу такво савршенство да би отпале све његове махне и недостаци, а с тим у вези нестало и социјелних фактора који проузрокују криминалност. Но и кад би било то могућно, опет не би нестало преступности, јер би остале још две друге врсте чиниоца који проузрокују вршење кривичних, дела, а то су индивидуални и космички фактори на које поправка друштвеног уређења може утицати само посредно и до извесне мере, али које не може сасвим отклонити. Зато мора бити криминалитета све донде докле буде било људи и њихових индивидуалних махна, докле буда било природе и њених елементарних непогода. С друге стране, нема бојавни да ће полицијска власт интернирати вредне и поштене раднике који случајно остану бев посла, јер њој није баш толико стало да у заводима за принудан рад има ште. више клијената, пошто их тамо треба одевати, хранити чувати, а то њој ни најмање не иде у рачун, Зато она гледа кроз прсте не само поштеним и случајним беспосличарима,, него и онима чије је понашање такво да се једва може подносити, а интернирање врши само у крајним и изузетним. случајима када су доиста доведени у опасност интереси јавне: безбедности и када је њена интервенција неопходно потребна.

Са овим завршавамо своје излагање, с тим да ћемо 22себним чланком у наредним бројевима говорити о принцепима класирања преступника који имају везе са до. сале изнетим принципима и са њима чине једну целину.

Париз, 1926. Вг Илија М. Јелић

„Полиција“ 4.