Policija

Ра

пиљарење, сушење шљива, кување пекмеза, печење цигаља, возиоштво (киријање) и тд.;

в) исти случај као под а, с допуном да се трговци и механџије, који имају протоколисане фирме (свакојако само у «селу, а не у вароши) не сматрају као трговци, већ као сељаци, ако се овим пословима нису одали као главним занимањима, већ као споредним;

г) исти случај као пода, с допуном, да се на селу живеће | занатлије, терзије, абаџије, ковачи, бојаџије, колари, столари, зидари и т. д. сматрају за сељаке, ако се овим пословима "баве као споредним „поред обрађивања земље“.

Сви ови случајеви под 6, ви г су продужење идеје изражене у тачки а којој служе као допуна и објашњење и односе се на лица која живе у селу, јер се тач. 2. чл. 42. односи на оне који живе у вароши и варошици, а то је наш следећи случај

д) сељак је и онај који живи у вароши и варошици, ако обрађује земљу и у главном од тога породицу и себе издржава, а к томе би дошао у објашњењу изложени даљи «случај

е) да је земљорадник и онај варошанин, који се поред сталног обрађивања земље, као главног извора свога издржавања ода ради прибављања веће зараде споредним пословима: почесној шпекулацији, повременом извозу, пиљарењу, сушењу шљива, кувању пекмеза, печењу цигаља, возиоштву (киријању) м т. д. (случај под т. 1. слова а 5 42; а у нашем излагању "тачка 6 горе).

Према изложеном, и кад упоредимо наређење чл. 43 зак. 9 л. м. с. са 5 77 трг. зак. и 5 471 ст. 4. гр. с. п. ми видимо да у појму сељака-земљорадника постоји извесна знатна разлика, која је од великог значаја за пасивну меничну способжост сељакову.

_ Заједничка особина оба законодавства (старог и новог) је у томе да се бављење земљорадњом-ратарством сматра као тлавна радња, која даје извор приходима за издржавање достичног привредника: она даје правни појам сељака-земљорадника. ;

Бављење споредним занимањима (обично занатским, де„лимице и трговачким) допуштају оба законодавства, раније