Policija

= 49.

вршила су полицајску управу и кривичну службу средством чиновника грађанскога реда. Међу овим било је увек у служби: многих без правничке наобразбе. Карабинисри (жандарми) вршили су извршну службу у тим варошима. По варошицама,. и селима карабиниери су имали већи делокруг. Корпус агената није био такођер најбоље организован, па су често карабиниери у цивилу вршили дужност агената са малом приирвом за ону деликатну службу.

После рата карабиниери, и ако строго војнички организовани, нису били довољни за увдржавање реда у великим градовима. Зато за Нитијеве владе беше основана нарочита краљевска стража („гугрдиа региа“), такођер по војнички. Знатан део ове страже вршио је службу на коњу, пошто су демонстрације, штрајкови и буне били скоро свакодневни. Година 1921. и 1922. у Италији је стварно владао грађански рат. Полицијске власти нису скоро никад успеле да благовремено запрече немире и пљачке. Тако се могло догодити да су једнога дана организовани радници несметано „заузели“ скоро све творнице у Италији. Сам г. Сто признао је да он то ни оружаном силом није могао да запречи. Једнакеније било силе да одстране наоружане раднике из творница. Што су радници после више дана попустили, то се догодило у главном услед три разлога: 1". што њихове вође, већином неодважна господа, нису имали куражи да терају мак ва конац; 2". што радници нису имали потребне паре, ни за личне потребе (храну и. т. д.), ни за потребите творничке набавке; 3-ће што се радничком покрету нису придружили: слабо организовани банкарски чиновници,

Али истовремено фашисти, под водством г. Мусолинија на своју руку и својим методама (моткама, батинама, камевица, револверима, бомбама, петролеумом за потпаљење зграда и т. д.) преотимаху постепено маха. Подупрти од великих индустријалаца и банкара (силом или милом) и једнога дела официра, фашисти октобра 1922. год. у великом броју (оке 120.000 оружанех до зуба) освануше пред Римом. Влада г. Факте, слабе креатуре и лутке г. Гиолитија морала у јутро ревоцирати преко ноћи издата и објављена наређења за војничку интервенцију. Другога дана краљ повери председвиштво министарскога савета г. Мусолинију, који у црној кошуљи преузимље владу.