Policija
— 212 —
доказивати, да је исправљач вршио своје право одговора противно циљу тога права, да га је, дакле, злоупотребио. У случају успеха доказа, уредник има право на накнаду штете, коју му је причинило штампање одговора. Санкција злоупотребе права одговора састоји се, дакле, у накнади штете. На "тај су начин уредници заштићени од несавесних исправљача, као год што је публика заштићена од штампе установом права одговора.
У корист схватања, које даје праву одговора релативан карактер и поверава суду надзор над његовим вршењем, може се приметити, да би без тога свака научна и у опште свака академска дискусија могла бити онемогућена. Лица, чији би научни или уметнички производи били објективно критиковани у једном броју неког научног или уметничког часописа, могла би, уз помоћ мало несавесности, попунити цео идући број својим одговорима. На тај би им начин закон омогућио да на силу постану сарадници публикације, која им је, можда, раније захвалила на понуђеној сарадњи. Срећа је сва што ин у научном и у уметничком свету владају друге нарави, те је интервенција законодавчева с тога непотребна. Закону сигурно није био циљ да се дође до тог резултата, па се тај резултат не сме ни дозволити. Такву злоупотребу права одговора треба прогонити. Само не треба кривити законодавца зато што право одговора може бити злоупотребљено. Са начином формулисања правних правила, који је данас у употреби, закон не може организовати неко право тако да онемогући његову злоупотребу. То је лако објашњиво. Права су социална по својој природи, а међутим су дефинисана у закону са чиста индивидуалистичке тачке гледишта, формулисана су као субјективна права. У дефиницији неког субјективног права квмогуће је да законодавац обухвати све могуће реакције друштвене средине на права и дужности сваког човека (0. Сота! Ге дтош Ртков, Рапз, 1924, р. 91). Па и кад се претпостави да је успео да их обухвати све, његова дефиниција тачна је само у моменту кад је створена. Друштвена средина је у сталном мењању. Што је јуче било тачно то више није данас. И зато је потребно признати отворено суду, томе главном регулатору друштвеног живота, да подешава примену закона према друштвеним потребама. Зато се суду мора признати право да
ил