Policija

— 302 —

укрцаћеш се на лађу и отићи ћеш да вратиш походу краљу Алкиносу на острву Феакији.“

— С драге воље! — рече Телемах.

А управо тога дана стиже у итачко пристаниште један гласник шпартанског краља Менелаја, потражи са даровима Улиса, па му рече:

— Ево поруке с којом сам ти послат. Краљ Менелај и. његова жена Јелена сачували су у најлепшој успомени твога сина Телемаха. Њима ће ускоро доћи у госте краљ и краљица од Феаке, код којих си ти гостовао; доћи ће и њихова кћи Наузика. Ако, дакле, хоће твој син да иде до Шпарте, видећетамо то љупко дете. Краљ ми Менелај није рекао ништа више, али ако Телемах прима тај позив, моћи ће се користити бродом којим сам ја овамо дошао.

— Све је врло добро смишљено — одговори Улис и ја се поново уверавам о мудрости и о наклоности славнога краља Менелаја.

— Оче! — рече Телемах — ја ћу поћи још сутра изјутра

= Краљ Менелај и божанствена Јелена примише Телемаха врло срдачно. А кад га служавка окупа и намириса, и кад. утоли глад и жеђ, упитаће он: — Где је кнегињица Наузикар — Још није стигла — одговори Јелена. — Али је ми очекујемо за неки дан заједно с њеним високим родитељима.

Телемах, и ако је био лепо васпитан, не могаше сакрити своје разочарење и жалост. Јелена која бејаше тако добра. предузе да га теши и разгаљује. Узимаше га, за столом, поред себе; тако чињаше и у врту, где су се крепили свежином,. и у портику где су се састајали да гледају игре и сваковрсне "пробе у снази и окретности. Постарала се она и за то да за време обеда певач Демодок пева само јуначка дела Улисова, па, погледајући Телемаха, добациваше му, на појединим лепим местима песме, своје умиљате осмејке., Често исказиваше своје најживље дивљење врлини Пенелопиној. По неки пут, седећи: крај огњишта где би прела црвену вуну, замолила би Телемаха да јој помогне одврнути вретено. Причаше му са задо-

-