Policija

--' 622. 7

да се у тим случајевима руководимо циљем застрашавања. Према свим осталим кривицама, који раде услед рђавих и актисоциалних мотива, неопходно је потребно да се, бирајући казну, пре свега руководимо циљем поправљања, а тако ће и бити бар до оног времена, док наука не докаже, да има криваца, који су фатално и органички непоправљиви, а то још она није могла утврдити.!)

Мотив кривичног дела јавља се дакле као један од најглавнијих критериума код решавања питања о циљевима казне и код одређивања врста казне. Код постојања система паралелних казни, за обезбеђење и за поправљање, у свакој. од. тих двеју група ће бити неколико форми, које ће се разликовати по режиму, дуготрајности и т. д. На тај начин дефинитивни избор форме, рока и последица казне потпуно може бити саображен како тежини извршеног дела, тако и оној класификационој групи, у коју спада кривац по својим психофизиолошким особинама и социалним приликама. Мотив се ставља ту не као јединствени критериум, већ поред других. основних критерија: 1) карактера и тежине учињеног дела и. 2) особина извршиоца или субјекта тог дела.

Вг М. Чубински

| професор Универзитета % — Свршиће се. —

ИВАН ВУЧЕТИЋ

У ширим правним и полицијским круговима није довољно познат наш славни Далматинац Иван Вучетић, шеф. аргентинске централне службе за идентификацију, и његов огроман и веома користан рад по човечанство на пољу криминалистике. Потребно је упознати наше читаоце са овим полицијским великаном, који је цео свој живот посветио заштити друштва од криминалне опасности и много допринео на проналажењу и усавршавању модерних и врло практичних метода за борбу противну злочиначког света.

1) В. подр.: Чубински: „Нове школе у крив. праву“, изд. 2., 1925, стр. 29-33._

Х