Policija

— 716 —

је потребна сизјофа ћопезја, А међутим прописи горње врсте, _ ако постоје у закону, могу вршити добар утицај на народну свест и побољшавати код грађана мотивацију њихових дела.!)

Али то није све. Као што је правилно подвукао Ламаш, водећи нарочитог рачуча о мотиву, законодавац, ако потпуно схвата, да је његов циљ — праведан и успешан рад правосуђа, мора код решавања појединих питања и дефинисања појединих злочина тежити, да све врсте кривичних дела, које су досада често пута обухваћене јединим генералним појмом, буду, где је то потребно, подељене на категорије, означене засебним именом и везане са нарочитом казном“) То је од велике важности, ако желимо да кривично правосуђе буде у хармонији са оном оценом различитих форми противправног делања, која постоји у народној свести, а о којој држава у интересима истинитог правосуђа мора да води рачуна најозбиљније. У обрнутом случају, т.ј. код уједињених под једним истим прописом дела, која сведоче о великој моралној покварености учиниоца, са делима сасвим друге моралне природе, долазе, очигледно, врло неповољни резултати. Ту се знатно ослабљује она задржавајућа снага, која се садржи већ у самим терминима „убиство“, „крађа“, „фалсифицирање“ и т. под. теу исто време неправилно отежава удес човека, који је под нарочитим околностима и из мотива, који са морално социалног гледишта не говори против њега, извршио своје дело, а то дело потпада под горњу шаблонску нивелацију. Он се осуђује под истим правним титулом, као и прави лопов, убица или фалсификатор, и налази се под претњом исшоврсне казне.

Имамо ту пред собом нов, деликатан и врло. компликован проблем. Наша наука, а тим више казнено законодавство, чак и ново, чине у том правцу само прве али врло интересантне кораке. Например, термин „убиство“ примењује се само на умишљена дела, а код нехата се говори само о „лишењу живота“; даље, ставља се као засебан привилегисан деликт са знатно смањеном и нарочитом казном „одузимање живота“ на молбу повређеног. Норвешко право искључује из

у В. проф. Чубински: „Етика и кривично правосуђе,“ нароч. стр. 6. 2) Раптазећ : „Спинпш-ро. Зшфеп,“ Еепста,, В. 44., стр. 188—190.