Policija

ЋЕ

појма „крађа“ и ставља засебно под нардчитим именом и као привилегисано дело случајеве узимања туђих ствари од мање вредности, а нарочито животних намирница, ради тога да се одмах потроше, а код постојања преке потребе. Руско право одваја под именом „самовољног уживања“ и у минималној мери казни случајеве крађе воћа, поврћа, дрвета и т. под., ако је то било учињено ради задовољења хитне потребе, а не за продају и под условом да није већ био ту раније примењен човечански рад (у том смислу, да дрво није било још исечено, воће или поврће није било још обрано и негде смештено ит. д.).

Мислимо, да би и даљи кораци у том правцу од стране законодавца били потпуно оправдани и корисни за правосуђе.

Дакле, из горњих разлога јасно се види, колико је немогуће, да се процењивање улоге мотива потпуно усредсреди у рукама судије. Ту је потребно расподељивање рада између законодавца и судије. Законодавац мора да се у том правцу потруди у колико је могуће интензивније. Желети је, да учини са обзиром на мотив одвајање под засебним именом оних дела, о којима више већ је било говора, и одређивање квалификованих и привилегисаних форми кривичних дела. Треба такође, да означи улогу мотива код бирања мере, а нарочито врсте казне по систему паралелизма казни, а такође да најшире и најтачније одреди случајеве, код којих суд није везан ни за меру, нити за врсту казне, докле може њу определити по својој слободној оцени.

Све остало мора припадгти судији, који ће добити одрешенег руке за примену горњих законодавних прописа у конкретним случајима.

Али и ту су потребне примедбе. Пре свега улога и важност мотива могу бити перфектно оцртане у општем делу законика, али упркос томе може законодавац у посебном делу оставити судији тако мало места за примену тих перфектних прописа, да ће исти у. ствари много изгубнти у својој корисности. Видимо то, например, у новом пројекту нашег казненог законика, који је потпуно прихватио у општем делу широко савремено гледиште на улогу мотива, те због тога усвојио систем паралелних казни, које имају карактер сцзгофае ћопезјае, и прогласио, да у случајевима, где је то