Policija

— 913 —

љивост, те и одговарају као 4оП Карасез исто онако, као и лица са навршеном 21. годином.

По Немачком кривичном законику малолетнику неурачунљивост иде све до 18. године. По њему су деца до 12. године потпуно неурачунљива и питање о разбору ту не може бити; а код деце од 12. до навршене 18. године дозвољава "же доказивање њихове урачунљивост. Данас, деца су све до 88. године у принципу неурачунљива — аоћ тсарах, изузев случајева доказне урачунљивости, које се подвргавају пропи_сима кавненог законика. Сада, међутим, није у свему тако, и нови закон о малолетницима од 16. фебруара 1923. године, замењујући прописе старог закона, помиче гравицу апсолутне веурачунљивости детета све до навршене 14. године (5 2. овог закона).

Француски законодавац у 8 66. С, Р. са изменама и допунама од 22. јула 1912, год. прописује као границу апсолутне неурачунљивости тринајесту годину, а осмнајесту као границу до које се може доказивати |неурачунљивост, Малолетнике преко 18. голине до пунолетства С. Р. их је изједначио са осталим пунолетним кривцима, али у ту изузетно дозвољава доказивање о неурачунљивости. И он, као и срп. крив. законик, замењује смртну казну кавном лишења слободе, али не као срп. крив. законак робијом, него притвором 10—20 година у какву кавнену колонију.

Како је Српски кривични законик копија немачког, то је и он узео 12, годину као границу апсолутне неурачунљивосту детета, само што се он у даљој подели малолетника осетно разликује од немачког. Он дели малолетнике на трн периоде: децу до навршене 12 године; мнедорасле од 12. до навршене 16. године и малолешнике од 16. до навршене 21. године, те ћемо и ми то овде изложити онако, како их је поделио у појединим параграфима. По 5 55 срп. каз. зак. „деца која немају пуних дванајест година, неће се осуђивати за злочинства и преступлења која би учинила него ће се давати родитељима или туторима да их они казне“. Овим законским прописом законодавац претпоставља, да деца која нису навршила · 12. годину, немају подобнисти за урачунљивост, јер немају довољно разума да оцене шта је добро а шта ало, па према томе не могу ни да схвате последице свога делања. Стога за-