Policija

— 981 —

Дубок поклон, неки корак — и Министар се у својој соби нађе сам. -

По том лагано узе црвену писаљку, па на полеђини примљене молбенице записа:

„Овог дивног идеалисту препоручити за другу коју службу: и помоћи му да је добије.

Онда додирну звонце — и пред њим се, убрзо, нађе други младић од прилике истих година.

— Шта бисте Ви желели — пита га Министар.

Кандидат похита:

— Био бих срећан ако бих у полицијској струци добио какав угличак, из кога бих будно а у даном часу скокнуо на радост струке и задовољство старијега!

Већ сам овакав почетак побуди интересовање у корист молиочеву.

Министар и не додирну питање о школовању, већ приђе ближе ствари:

— А чиме сте се до сада занималир

— Па знате како бива у животу... био сам, што но кажу, и на ситу и на решету.,.. Писмен сам — то је главно. Огледао сам се у разним струкама... и на железници... и дабогме — човек тражи топлије гнездо. управо рећи...

— Ви, дакле, желите да будете полицајски чиновник>р — упита Министар, сад већ заинтересован потпуно.

— Томе се позиву посвећујем, управо ја се њему жртвујем.... у

— А како Ви судите о полицији и о њену позивуг Знате ли ми то разложитир

— Моје је знање о томе догма. А догма се не разлаже = она се врши, Господине Министре!

— Тако, тако.... То је тачно. Ипак мало ближе ка ствари: шта је полицијар

— То је рука, која пред Господином Министром отвара врата; то је расковник, који разбија ковчег сваке тајне; то су машице, које на чибуку свога претпостављенога мењају жишку; то је —

— Јавите се сутра Господину Начелнику, да вам саопшти одлуку по Вашој моли.

— Захвално извршујем! На служби!

„ПОЛИЦИЈА“ 6