Policija

— 104 —

% 10. Правна лица. Да је појам правних лица сам по себи нешто неодређен, што се не може без нарочитих потанкости наведених атрибута у криминално-правном законику употребљавати, доказали смо већ горе у 5 6. У 5 8 смо истакли из мотива к пројекту за казнени закони к из г. 1910, који треба да важе по експозеју за предлог из г. 1996 реченицу, да „је пасивна способност вређања — у науци за правна лица призната“. А испоредимо само тиме, што пише „Живановић (О увр. и кл. стр. 19) баш о овом истом питању: „Врло је спорно питање, да ли правна лица и у опште колективна лица имају пасивну способност за увреду и клевету,“ Да овај други назор одговара боље данашњем стању, за то наводимо литературу, коју смо цитирали горе у 9 3, и додајемо још некоје научњаке као Биндинга и Бара, који никако не признају пасивну способност вређања правних лица. Даље морамо истакнути, да правно лице као објект повреде части није наведено уегђив ехргезај5 у никаквом закону и у никаквом аројекту, које смо горе у 952 до4и7 обрађивали, сем у срп. каз. зак. и у зак. о штампи. Ни у пруск. каз. зак. изг. 1851 није било нигде у глави о повреди части (95 152—168) споменуто правно лице као објект ових деликта. Први пут у Сопдаттег-јевим материјалијама (изашлим још г. 1851) било је говора и о правним лицима а отуда вероватно прихваћена била су и правна лица у текст 5 215 срп. каз. зак“) Могли би по садашњем стању криминалне политике тврдити, да данас већина научњака и реформатора стоји на гледишту, да не тражи за никакво колективно лице, а још мање правно лице заштиту части, а то просто тога ради, јер част као најзише лично добро може имати само неко природно лице, а не надлештво или скуп лица (глед. горе. 5,7, с: швајцар. прој.)

Ипак не можемо се прикључити овоме крајњем, такорећи пуританском гледишту, а то из разлога, које ћемо сада одмах навести.

Узмимо практични пример. Неко каже: „У хуманитарном "друштву Х. од 100 чланова, које подупире и влада, само поло-

#) По нашем мишљењу унели су законодавци у срп. каз. зак. и „свештена лица“ из Голтдаммерјевих материјалија у 5 282, јер у уцоредном 6 155 пруск. каз. зак. нема овог израза. О томе написали смо расправу, која је већ у штампи, за „Богослов. Весник“ (Љубљана).