Policija

= 176 —

Гроф направи покрет као да се мири са судбом.

— Верујем да сте сам ђаво, рече гроф.

— Нисам далеко од њега, у сваком случају, рече Холмс љубазно се осмехнувши.

Сам Мертонова тешка памет тек је постепено увиђала у чему је ствар. Кад се зачуше тешки кораци споља он прекиде ћутање

— Добра замка, рече он. Али шта је с виолином 7 Ја је још чујем.

— Сасвим сте у праву, рече Холмс. Нека свира. Ови модерни грамофони су значајан проналазак,

У том полиц-јци нагрнуше у собу. Зачуше се лисице и злочинце одведоше у кола. Ватсон остаде с Холмсом и честиташе му на овом новом успеху. Још једном Били прекиде разговор са својим служавником за посетнице.

— Лорд Кентлмир, господине.

— Уведите га, Били. Овај угледан господин представља врло високе интересе, рече Холмс. Он је одлична лојална личност, али припада старом режиму. Хоћемо ли га одвезати 7 Смемо ли узети мало слободе Можемо мислити да он не зна ништа о ономе што се десило.

Врата се отворише и унутра уђе једна танка строга појава узана лица са зулуфима из Викторијанског доба, светло. црним, који су се мучно слагали с погрбљеним раменима и лаганим ходом. Холмс му љубазно изиђе на сусрет и стисну му равнодушно руку.

Како сте, Лорде Кентлмирер Хладно за ово доба, али је: унутра топло. Могу ли скинути ваш врскапут.

— Не, хвала, нећу скидати.

Холмс стави руку на рукав.

— Молим, допустите ми. Мој пријатељ Д-р Ватсон увериће вас да су ове промене у температури врло опасне.

Лорд Кентлмир се отрже мало нестрпељиво.

— Сасвим ми је добро, господине. Немам потребе да останем. Само сам навратио да видим како иде ваш посао. који сте сами на себе узели.

— Тешко — врло тешко.

— Бојао сам се да вам тако не буде.

У речима и маниру старога дворанина било је очигледне: ироније.