Policija

— 280 —

чисто кривично правни појам регулише у одредбама, којима је циљ првенствено заштита приватно правних интереса. Казнени законик издат је 1860. год. а стец. поступак 1861. год. дакле доције, те је појам банкротства у времену издања стен. поступка био потпуно одређен у казн. закону, са ког је разлога било непотребно, да се један утврђен појам поново регулисава и проширује а још мање одредбама зак. о стец. поступку, који у осталом садржи одредбе (5 1) које су донете у циљу да заштите приватни интерес и приватно право. Истина овај закон има одредбу 5 131 који представља претходне мере, које стец. суд има да предузме противу стец. дужника, у случају да се при стецишном поступању појави које од дела предвиђених у гл. ХХМ!. каз. зак. са којим одељком 5 131. Ст. пост. у толико само има материјалне везе.

Касац. Суд, истичући у својим примедбама „оштећење поверилаца као битан елеменат банкротства, стоји на гледишту, дау смислу 9 131. у вези 5 132 ст. пост. — Стецишни Суд има да утврди оштећење поверилаца, па тек по том да упути акта редовном суду ради вођења истраге о банкротству. И ако ово стоји, ипак ова радња стец. суда са гледишта кривичног дела лажног банкротства без значаја је, јер се истрага по том делу води по званичној дужности, у јавном интересу. независно од радње стецишног суда. Ни из наведених одредаба, нити се из осталих одредаба зак. 0 стец. поступку види, да радња стец. суда представља прејудицијум за вођење редовне кривичне истраге противу лажног банкрота, што би у осталом према свему напред наведеном биле у очигледној контрадикцији са одредбама казненог закона који једино регулише правни појам лажног банкротства“.

Дакле, према свему наведеном „оштећење поверилаца“ није битан елеменат дела лажног банкротства“.

Касациони Суд у општој седници од 21. фебруара 1928, г. Вр. 1709. усвојио је противразлоге првост. суда вар. Београда а примедбе свог !. одељења одбацио. |