Policija

со

88 —

ХХУП Суду општине бањске (срез дренички):

Пошто се у српском закону о општинама ништа не говори 0 праву општинских службеника на плату и остале принадлежности за време док су на вежби или у рату, то се ово питање има расправити аналого прописима осталих 32кона који о њему говоре, а то су чл. 119 закона о чиновницима и осталим државним службеницима грађан. реда и чл, 288. закона о устројству војске и морнарице.

Чланом 119. чиновнич. закона прописано је:

„Време које државни службеник проведе на војној

вежби и на служби у војсци за време рата рачуна се у године службе, за пензију и за напредовање. За то време, службеник задржава сва своја права, а у случају да постоји разлика између његових војничких принадлежности и принадлежности које има у служби грађанског реда, има право примати веђе,“

У чл. 283 зак. о устр. војске и морнарице регулисавају се принадлежности резервних официра за време вежбе и поводом тога опредељује:

„Ова се одредба односи и на државне службенике, званичнике, пензионере као и на службенике самоуправних тела — области, срезова (котарских уреда; и општина,“ Имајући у виду ову одредбу, Мин. Војске и Морнарице стоји на гледишту, да општинским службеницима за време докле су на вежби припада право на плату и принадлежности онако исто као и државним службеницима.

Постоји најзад и одлука Државног Савета од 13. фе. бруара 1913. год. Бр. 465 ове садржене:

„Општинским службеницима, који се налазе на војној дужности, у рашу, припада право на плату за све време, и општина је дужна да им плату издаје докле год су у служби, без обзира да ли су на дужности својој редовној или војној.“

После свега наведеног несумњиво је, да општински службеници не губе своје право на плату и принадлежности за време док су на војној дужности, односно док врше једну Дужност која је законом прописана. Св. Бр. 941.

Овајодговор важи и за суд општине неготинске. Св. Бр.554.