Policija

— 353 —

док у другим или нисам учествовао или сам имао незначајну улогу тако да би их могао испричати после из друге руке Ово што следи пак ја говорим као очевидац.

Било је то једног ружног октобарског јутра и ја сам посматрао облачећи се како ветар доноси последње лишће са платана који краси двориште иза куће. Сишао сам доле да доручкујем очекујући да видим свога пријатеља зловољна, јер је и он, као и сви велики уметници, био врло упечатив за околину. Напротив затекао сам га где већ довршује свој доручак и да је био врло добро расположен, и то некако - нарочито весео што га је карактерисало у специјалним приликама. · — Ти имаш неки случај, Холмср

— Моћ дедукције је сигурно заразна. Она те је оспособила да продреш у моју тајну. Да, имам један случај. После месец дана ситница и застаја точкови се опет окрећу.

— Могу ли и ја присуствоватир

— Неће бити много за тебе, али ћемо о томе моћи да говоримо када поједеш два тврда јајета с којима нас је почастила наша нова куварица. Што су такви можда није без везе са Недељним Весником који сам јуче видео на столу. Чак и тако ситна посла као што је скувати једно јаје тражи пажњу свесну времена, што не иде никако заједно с љубавним романом у том часопису.

Четврт сата доцније сто је био распремљен а ми смо седели један према другом. Он извуче једно писмо из џепа.

— Чуо си за Неја Гипсона, краља злата»

— Мислиш америчког сенатора»

— Чест, он је био раније сенатор за једну западну Државу, али је боље познат као највећи златни магнат на свету.

— Да, знам га. Он је сигурно живео неко време у Енглеској, његово је име врло познато.

— Да, он је купио једно велико добро у Хемпширу пре пет година. Вероватно си чуо за трагичан крај његове жене»

— Наравно. Сећам се сада. Зато ми је име познато. Али не знам ништа ближе.

Холмс показа руком на неке хартије на столици. „Нисам ни помишљао да ће ту бити нечега за мене, иначе би ми готови били исечци из новина. Ствар је у томе, што и ако

ПОЛИНИЈА 5