Policija

= 370 —

ЧЛАНОВИ ОБЛАСНОГ ОДБОРА МОРАЈУ БИТИ ЧЛАНОВИ ОБЛАСНЕ СКУПШТИНЕ

(Одлука У одељења Др. Савета од 27. маја 1927. г. Бр. 18047.)

По жалби обласног одбора бихаћске области на решење великог жупана, којим је задржана од извршења одлука обласне скупштине о избору чланова обласног одбора и њихових заменика зато што нису у исто време и чланови обласне скупштине, У одељење Др. Савета одбацило је жалбу обласног одбора наводећи следеће разлоге:

„Мако у закону о обласној и среској самоуправи ни једном одредбом није изричито предвиђено, да се чланови одбора и њихови заменици имају бирати једино из средине чланова односне обласне скупштине, то ипак из духа тога закона, из функција одговорности, које су цитиране законом, а особито његовим одредбама из чл. 94., 95. и 98. обласном одбору наметнуте, јасно је и недвојбено, да његови чланови, односно њихови заменици, имају бити само чланови односне обласне скупштине.

Именована лица нису чланови обласне скупштине и према томе њихов избор за чланове обласног одбора те области, односно за њихове заменике, није основан на закону.“

; Од интереса је овде цитирати одељке стенографских бележака о раду Законодавног Одбора приликом претреса закона о обласној и среској самоуправи, који показују сесвим супротну намеру законодавца од оне, коју му придаје Државни Савет. Из тих се бележака констатује, да је у предлогу закона

о обласној и среској самоуправи стајало, да се чланови бирају из скупштинске средине, али да је то Законодавни Одбор намерно избрисао из пројекта, да би се обласној скупштини дала могућност бирати чланове обласног одбора и изван своје средине.

[„Павле Анђелић: ..... У чл. 90 предвиђено је..... да

обласна скупштина бира ове одборнике из своје средине. У колико је мени познато и колико се сећам расправе чл. 98. Устава, то је било у пројекту Устава предвиђено: да обласна

скупштина бира одбор из своје средине и ја сам ондамну

Уставном Одбору и на конференцијама заступао гледиште,

да се то избрише „из своје средине“ и у Устав није ушло. И