Policija

о 408 —

14611, ослобођена су сасвим од кулука, јер се по чл. 2 истог правилника не уводе у списак кулучара на основу кога се одређује удео појединих лица у раду на оправци путева. Св. Бр. 645. -

УШ Суду обштине коцељевске:

У свесци за март ове године објашњено је (стр. 251) да чл. 25. закона о чувању пољског имања није измењен уредбом о убрзању рада. Ово јасно излази из чл. 62 исте уредбе који дерогира одредбе само оних закона, који су њоме обухзаћени, а закон о чувању пољског имања није додирнут ниједном њеном одредбом. Према овоме нетачно је мишљење првостепеног суда да су општински судови надлежни да по чл. 25 закона о чувању пољског имања суде о накнади штете и преко 200 дин. :

По мишљењу уредништва општински суд треба да се обрати среском поглавару са образложеном представком, и умоли га за дејство да се по овој ствари издејствује начелна одлука опште седнице Касац. Суда. Св. Бр. 1467.

'Х

Суду општине вар. Љубовије:

Уредбом о касапницама од 8 априла 1839 г. (са изменама и допунама: од 24 априла 1868 г., 22 фебруара 1869 г., 18 октобра 1886 г. и 19 априла 1890 г.) дато је право општинама да у корист својих каса наплаћују нарочите таксе за клање стоке и продају меса у својим атарима. Ово своје право оне могу реализовати на два начина: а). издавајући га под закуп (аренду) — тач. 1 ове уредбе, и 6) допуштајући слободно клање стоке и продају меса свакоме ко плати таксу, коју одреди општински одбор и одобри Мин. Финансија у смислу ТБр. 382 такс. тарифе (закон од 22-1-1869 год.).

У местима где су „касапнице“ под закуп дате, никоме није слободно сирово месо продавати или на мања парчета од черека делити. „Но међутим, слободно је свакоме, или самом или с ким у друштву, стоку у чаршији или ван чаршије куповати за своју сопствену потребу и делити је, но то само до на четврти“ (тач. 3 уредбе о касапницама). Противно