Policija

— 790 —

продаје земље земљорадникове, и кад то суд нађе за сходно, то уверење („сведоџба“ према Правилу) свагда мора бити издано „од кмета и три општинара“ надлежне општине, па „потврђено среском полицијском влашћу, која је дужна такође предходно известити се о истинитости данога сведочанства“ (Тач. 11, а) и 6) Правила).) На други начин, од других лица, ма и стручних и службених, и од друге власти издано и оверено уверење о окућном остатку нема важности, нити суд може за доказ о томе узети икакав други јавни акт.)

Међутим, напред наведени пропис о потврди уверења („сведочанства“) показао се у пракси нејасан, стога што није ближе определио начин на који ће се среска власт извешта_ вати о истинитости уверења. Већ наведена одлука Касационог · Суда од 5/8 1908 Бр. 4536 показује нам неједнакост и различност тумачења овога прописа. Она нам показује да је једно

1) О томе која лица треба да потпишу уверење Калајџић је дао ово објашњење: — ·

„У доба, кад је Министар Правде издао правила о извршењу тач. 4: 6 471. грађ. суд. пост. ... важио је закон о општинама, по коме се председник општине звао кмет, а кметови чланови или његови помоћници. Отуда је дошло, да је Министар употребио у тач. 11. под а ових Правила речи: „од кмеша и три општинара“. Касациони суд, доносећи своју одлуку од 5. јануара 1909. г. Бр. 12748, задржао је онај термин из правила, стојећи, несумњиво, у уверењу, да је опште позната ствар, да под речју: кмеша, треба разумети председника. Према томе, и он је имао на уму, да уверење потписује председник са два кмета, деловођом и још три одборника, сходно тач. 4. чл. 97. закона о општинама и поменутим правилима. То се нарочито види из става трећег саме одлуке .. . „Да доказ односно уверење о остатку земље; издају општинске власти . . . Према овоме уверење треба да потписује председник са два: кмета и три одборника и деловођа. Један од кметова, који потписује уверење, увек треба да буде из онога села где је имање, као непосредни познавалац месних прилика“. — Поуке, стр. 44—45.

2) Према одлуци од 4/8 1902 Бр. 5475, извешће среског начелника не може се узети као доказ о имовном стању земљорадника, „јер према шач. 11 прав. мин. правде... као доказ о количини имања земљорадника служи једино уверење дотичног општинског суда са одбором, чију садржину мора овершти полицијска власт на основу свог сазнања“. — У истом, смислу (да „извешће у акту“ не вреди) гласи и одлука од 18/4 1906 Бр. 4152. За доказ о остатку земље не може се узети ни: а) по одлуци од 9/2 1906: Бр. 5283 ни решење среског начелника; 6) под одлуци од 26/9 1909 Бр. 10214 ни 'уверење по премеру окружног инжењера; в) по одлуци од 16/12 1910 Бр. 14262 ни извешшће самог општинског суда.