Policija

1 901 5

могло узети у обзир и добро владање, о чему говори пропис тач. 4. 5 58. к. з. потребно је да су се у личности истог сте: кле ове две околности.

ћу да се он — кривац пре учињеног дела свагда добро владао, и

" 2) да се из његовог поступања при самом том делу или и после овога види, да он није сасвим покварен и неваљао човек.

· Према овоме, добро владање — како се обично напреднаведене околности свака за себе и обе скупа, једним именом зову — извршилац дела,да му се оно као олакшица приликом одмеравања казне, узме у обзир, треба да има како пре извршења дела, тако и у извесној мери и за време самог извршења истог, а на име, за време извршења, да га има у тој мерм, да се, као што је речено, из његовог поступка при самом поменутом делу види, да он није сасвим покварен и неваљао човек.

Истина, законодавац дефинишући појам доброг владања није признао и јасно изразио се, кад је рекао, да оно стоји, ако се кривац пре учињеног дела свагда добро владао, али та му се замерка не би могла ставити и тамо где говори о добром владању, које кривац треба да има чак и за време извршења дела, јер је ту рекао, извршујући дело, једновремено своје неваљалство и своју поквареност с њим обелоланио. Како је међу тим јасно, да се оне околности, које код извршиоца искључују добро владање за време извршења самог дела а то су као што је речено, оне, које обелодањују,

„да је он покварен и неваљао човек и оне околности које чине, да му се у олакшицу казне не може признати добро владање пре извршења дела, могу међу собом разликовати само квалитативно и по интензитету а не и квантитативно, то одатле као јасан и логичан закључак мора следовати да и околности, које (извршењу дела претходе, треба да се појављују као дела поквареног и неваљалог човека, па да се могу узети као разлог да се кривцу у олакшицу казне не призна и добро владање. Таква дела међутим по нахођењу овога суда, јесу само баш највећи преступи и злочини, а не друга — често пута и најбезначајнија дела (као што су на