Policija

= 971 —

имало би да се одтерети административно судство, дакле и Државни Савет, пошто он те спорове решава у другом сте“ пену као апелациони суд. Само што је у пројекту предви“ ђено да би грађански судови све ове пренесене спорове решавали по поступку који је прописан за префектурске савете законом од 22. јула 1889. Иначе овај се законски пројекат подудара у свему са два предходна. И по њему би регионални административни судови имали да врше само дотадање судске атрибуције префектурских савета (изузевши оних које би имале да се пренесу на грађанске судове), док би се све несудске функције префектурских савета пренеле на разне органе активне администрације, осим саветодавне која би се једноставно укинула. „Мислимо — речено је у експозеу мотива овог законског про декта — да ће ова нова. организација, којом ће се остварити уштеда од 300.000 франака, повратити административним судовима чисто судски карактер кога су требали да имају префектурски савети; институција ће се појачати бољим рекрутовањем ни стећи ће независност, што ће бити озбиљна гарантија за странке“. цит, Ађег Кет оп, Слготдаие ди топуетет: 1ботзћан ]; 1а зпррге5топ де сопвеиз де рубјесште, у Ћеуце ди аг. рић. 1907 стр. 766). Године 1920. покушавано је да се реформа префектурских савета односно њихово укидање и замењивање регионалним административним судовима спроведе путем Финансијског Закона. Те године влада је, у споразуму са скут штинским финансијским одбором и одбором за општу ад министрацију, унела у пројекат финансијског закона одредбе у смислу којих би префектурски савети имали да се укину · и да се замене са 25 регионална административна суда. Одређена су била и седишта тих судова, али је затим одредба о томе избачена из финансијског закона и дато је овлашћење влади да та седишта одреди она путем уредбе. Приликом претреса у скупштинском пленуму реформа је нападана нарочито с формалне стране; наиме расправљало се о томе да ли је могуће да се ова реформа изврши путем финанси |ског закона, Било је наглашавано да је реформа овим путем незгодна, јер онемогућава да се питање дубље проучи, и да је затим и противзаконита, јер члан 105. закона од 30. јула · 1913. прописује: „У финансијски закон могу се унети само "одредбе које се директно односе на приходе и расходе изу--