Policija

— 1030 —

пом. уредбе није предвиђен, како и од када ће се ова казна помилованоме лицу рачунати — Касациони Суд налази, да се у овоме случају помилованоме лицу има казна робије рачунати од дана указа без икаквог обзира на више одлежани притвор, пошто је указ о помиловању право Круне, које јој је даје земаљски Устав (чл. 50) да лицима осуђеним на смрт а на предлог Министра Правде може казну опростити, смањити или ублажити, односно помиловати и смртну казну заменити робијом која се има рачунати од дана указа, без икаквог другог назначења односно почетка издржавања замењене казне, — јер укази имају силу и важност од дана када их Краљ потпише и када буду обнародовани, те ну овоме случају казна робије оптуженоме односно помиловање лицу има се рачунати од дана потписа указа: (Чл. 54. Устава).

С тога Касациони Суд на основу изложенога и чл. 16. тач. 2. о своме Устројству даје ово

МОК ЉЕ ЕБЕ

Да се лицу, које је осуђено на смрт, па му се смртна казна указом замени робијом, казна робије има рачунати од дана којим му је казна смрти ублажена казном робије.

Из Опште Седнице Касац. Суда од 17. октобра 1928. год. Бр. 11096.

НЕИЗДРЖАНА КАЗНА РОБИЈЕ ОДБЕГЛОГ ОСУЂЕНИКА УРАЧУНАВА СЕ У КАЗНУ ЗА ДЕЛО КОЈЕ ИЗВРШИ У БЕГСТВУ, И СА ТОМ КАЗНОМ НЕ МОЖЕ ПРЕЋИ МАКСИМУМ од 20. ГОД. РОБИЈЕ

Господин Министар Правде актом од септембра 0. г. Бр. 29392 и 31011., доставио је представке казнених завода из Ниша и Лепоглаве о томе, да су поједини судови различито примењивали 5 14. казн. зак. по коме робија не може бити дужа од 20. година а у случајевима, када су осуђеници на робију побегли са издржавања осуде и извршили кривична дела за која су поново осуђена на робију, тако, да неиздржана казна са новом досуђеном износи више од 20. година робије. Тако је појединим пресудама нова казна смањивана у тој мери, да са остатком прве и неиздржане казне износи