Policija

— 1066 —

Србије има једна невоља на коју се многи жале и од које , нарочито привреда доста трпи, а то је нагомиланост извршења судских одлука, које годинама чекају да се окончају и поједини грађани или установе дођу до свога права. И у том правцу подузете су нарочите мере као: релативна сталност чиновника, попуњавање упражњених 'места само дипломираним правницима, продужење канцеларијског времена, чешће инспекције, подвргавање одговорности немарљивих и немарних чиновника, а награђивање оних, који су прековременим радом свршили велик број додељених им предмета.

Систематски се ради да се и морално и материјално подигне управна струка, која свуда у напредним државама ужива углед најважније и најугледније струке, како би могла одговорити своме великом задатку и стећи поверење грађанства. |

Жив. А. Лазић.

ФРАНЦУСКИ АДМИНИСТРАТИВНИ СУДОВИ (ДРЖАВНИ САВЕТИ И ПРЕФЕКТУРСКИ САВЕТ) И ЊИХОВЕ РЕФОРМЕ. ·

(Свршетак)

Све су то разлози услед којих сенат није хтео да изгласа реформу коју је изгласала скупштина. У сенату је нарочито наглашавано да реформи нема места у финансијском закону. Сенат је зато избацио из финансијског закона све одредбе које се односе на реформу префектурских савета, а пошто се министар унутрашњих послова предходно обавезао да ће спремити специјаљни законски предлог о установљавању регионалних административних судова. . Скупштина је међутим те одредбе поново изгласала на својој седници од 31. јула 1920,- али како их је сенат и по други пут избацио из финансијског закона, то је на крају на то избацивање пристала и скупштина.

Приликом донашања буџета за 1921. скупштина је поново унела у финансијски закон одредбе о укидању префектурских савета и њиховом замењивању регионалним административним судевима, али је и овога пута сенат ту реформу