Policijski glasnik

БРОЈ 7

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

заната, свију пушкара, књижара, лекара, бабица; свију Фијакера, јавних женских и т. д. — Нарочито пазе на хотеле, Имају особену књигу за странце. Већ њих прате и агенти. — У ревијеру немају деловодног аротокола. Него воде п ротокол акта. У-њ уводе долазећа акта на једној страни, а на другој бележе, шта је по тим актама урађено. Никаквих акта ни концепта не остављају. Управо војна администрација. Воде још и журналиротокол. У-њ се бележи све што се у домашају тога кварта деси. Ја сам желео, да видим рад полицијски у ревијерима. ГроФ ПиКјрер ставио ми је одмах на расположење 21 ревијер. Тамо ми је полицај-лајтнант г. А. Хепфнер (А. НбрГпег) заједно са својим људма, са пуном прајском субординошћу, указао сву услугу. И видео сам и овде, као што већ поменух, као и свуда, ону чувену немачку тачност и уредност. (нАСТАВИЋЕ СЕ)

И С Т Р А Г А V 0 ранама задобивеним метком. Нри избацивању метка дејствују или могу дејствовати : а) Пројектила; б) Сукија; в) Експлозивни гасови; г) Несагоревена ирашчана зрна; д) Пламен ирашчани; и ђ) тако звани нрашчани дим. Врста дејства и кад дејство настаје у појединим иоменутим моментима у опште, зависи од врсте иушке, пунења и растојања из кога се пуца. Само се по себи разуме да дејство може и тако бити, да се са неједнаким моментима подједнак успех постизава, тако н.ир. може се лошијом пушком, која је боље наиуњена у подједнаком растојању оно исто постићи, што и са бољом пушком, која је лошије напуњена; или са бољом пушком која је боље нануњена може исто толико постићи као и лошијом пушком, која је лошије напуњена, но то само у малом растојању. У опште пак може се рећи, да најснажније дејство имају нушке острагуше са шиљатим куршумима, па онда пушке са округлим куршумима, па пиштољи и најзад револвери. Наравно да је и овде нитање о саставу таког оружја од врло велике важности. Врло добрим револверима великог калибра постизава се више, но са мањим пиштољима. Али за оружја за пуцаље средње доброте, може се горе поменути ред узети као важеће правило. Данас се од свију оружја понајвише употребљава револвер, и то због своје јевтиноће и што се лако носити може, а поред тога и за то, што сваки сматра да је њиме добро наоружан и што готово никакве вештине не треба око његовог пунења, а поред тога још и за то, што се револвер може скоро свугде добити. А и јесте врло згодан, јер се пуни само са већ потпуно готовим метком, док за пиштољ ваља имати куглу, сукију, барут и капслу. Отуда долази, да су између десет повреда, метком извршених, осам њих револвером извршене. 'Већина пак револвера долази из најгорих Фабрика и нису правнлно израђени, те обично и иемају онако дејство, какво би требало да имају. Повреде нанете таким револверима вештаци често н у опште сматрају за »не смртоносне«. Али се међутим може и најгорим револвером пре смртоносна иовреда нанети, но са најбољом модерном острагушом, особито ако је ова рђаво нануњена и ако је из велике даљине пуцано. С тога ваља у таким случајевима, где се само дејство види, а никакви други знаци, узети у оцену само то, да ли је дејство метка »јаче« или »слабије« ; јер кад би се уз то оцењивало још и то: „да ли је метак избачен из нсзнатне даљине« или из пушке која далеко носи, онда би се учинила велика грешка, која би могла имати за иравилну оцеиу злих иоследица. У случајевима где је метак избачен из непосредне близине и боље пушке, отвор позледе је велики, раздеран и има

губитка у супстанцији. То долази отуда, што у тај отвор одмах по метку улазе и гасови, који се из барута развијају и који се иснод коже шире, те се усљед тога тај отвор раздере, искрза и готово сав расплини. Ово обично бива онда, ако се оно место на телу, које је погођено, налази у близини какве коске, те гасови не могу даље да продиру, но се у неку руку одмах и сузбијају. Као други доказ да је метак из непосредне близине избачен, служи и та околност, што длаке на томе месту тела сагору, а тако исто и одело око отвора повреде, што долази од топлоте прашчаног пламена. Међутим као доказ да је метак из близине избачен, не може послужити она сува сагоретина око саме ивице повреде, јер ове има на њој и онда, кад се из даллше пуца, а и кад се контузија усљед тога деси. Да ли је пуцано из близине може се познати и по томе, што така повреда поцрни од праха и што у кожу уђу прашчана зрна. Ово је веома важна околност, јер се по томе може лако познати и конструкција оружја из кога је пуцано. Овде вал>а увек сматрати да се је прах у цеви запалио позади. Чим се, дакле, једна мала количина праха запали, одмах се развије и његово дејство, те потисне и онај део праха у цеви, који се још није запалио. Ако је прах лако запаљив, или ако је цев врло дугачка п обложена изнутра олуцима, кроз које се кугла полако извија, то онда прах има довољно времена да изгоре. А ако напротив прах није лако запаљив, или ако је цев кратка и нема олука, онда прах нема довољно времена да потпуно сагоре (експлодира), већ његов већи или мањи део буде из цеви избачен и удара тако у тело у које је гађано и улази под кожу. С тога се оно црнило на кожи, које усљед таког прашчаног зрневља постаје, не може обрнсати, док међутим оно од дима прашчаног лако се брише. Ако се, дакле, у кожи нађу прашчана зрневља, онда ће се моћи претпоставити, да метак није из велике даљине и да је из оружја за пуцање избачен, но да прах није потпуно сагорео. Више од тога се у први мах несме претноставити, али је исљедникова дужност да се постара и протоколарно констатује не само ту околност, да су прашчана зрневља у тело ушла, но и колики је број тога зрневља ушао, као и начин њиховог расироетпјран.а; тако н.пр. на образу три зрна у томе и томе растојању, на челу десет, потиљку четири и т. д. Добије ли иследник доцније оружје из кога је пуцано, то му онда могу вештаци у оружју дати нужна обавештења. Али ако се при томе појаве разне друге околности као: да се незна растојање из кога је пуцано; да се незна колико је праха у оружје метуто, да се незна да је баш то оружје употребљено, онда наравно да ни вештаци не могу много донринети, да се што стварног и позитивног дозна. Је ли пак н. пр. дистанција позната и ако се ма из каквих околности може одприлике определити колико је праха напуњено, онда вештаци могу помоћу нађених прашчаних зрневља дати ирилично одређено обавештење тиме, што са сумњивим оружјем учине покушај и испитају, е да јш оно из одре^ене даљине и у одре^ени предмет може сличну количину несагоревеног прашчаног зрневља избацити. Растојање у коме прашчано зрневље може да дејствује, варира између 1—2 метра. Што се тиче других дејства при пуцању приметило се ово: Метком из пиштоља папир се запали још на '/,м.; револвери могу косу на 10—15 см. опрљити. У осталом код рана метком задобивеннх ваља знати и ово: 1., Оне се у погледу канала разликују од рана задобивених убодом у томе, што је овај код ових увек ужи, што је оружје дубље ушло, док је код оних увек шири и пространији, што је кугла дубл.е ушла. Међутим се врло често дешава да се ране задобивене метком држе за оне задобивене убодом и обратно. 2., Метци са сачмом, који се нз незнатне даљине избацују, могу проузроковати такве ране, које изгледају као да су куглом нанете, јер сачмена зрневл>а ири излазу из цеви остају заједно, па се тек доцније расирште. Та се далшна у судској медецини рачуна 4—6 стопа (1 1 / 2 —2 м.), али она може према околностима и много већа бити. Кад би о овоме каЈИф^ ,ш>н4^н упитали, он би одговорио, да се не може тачно оди^(^Ј»г'"^Кдеч сачмена зрневља остају заједно и да у томе ел)*- \ чајност влада.