Policijski glasnik
БРО.Ј 20
ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК
163
Оовано је Божић. Кроз решетку једне апсане у главној полицији, видила се бледа глава несрећнога сиротана. Као да су бледе његове усне шапгале: с.Је, све је лепо... И коњ, и лутка, и музика ! Ак, сва, свс је лепо... * * * Да мало размислимо. Зашто се у нас не подигну занатске школе? Зар онда не би било ман.е беспосличчра у полицијсмим апсан.чма?... Овај малишан још није почео красти. Ал' друштво у коме се налази, околина у којој се креКе и живи, зар све го неће подстаКи у њему жељу за — кра^ом? 0 овоме ваља озбиљно размислити.
ОПЕТ ПРЕВА.РА НА - МЋЋ. Добили смо од једнога пријатеља из Неготина ово извешће: И опет је на „белој лаћи" бпла једна превара. Као да наше људе неКе скоро да научи памети, како се треба на лађи и железннци чуваги од лопова, варалица и кесароша. Онај догађај, који сте пзнели у вашем листу о опој превари, извршеној над оним сиротаном од стране две препредене варалице, истоветан је са овим о коме ћу вам овде да испричам. Ево шта се догодило на тој истој Фаталпој лађи, која као да је »батли« у вожењу варалица и других људи те »сорте"... Ђор(|в Радивојевић тежак из села Жолне, среза здглавског округа тимочког, враћао се из Румуније где је био па »печалби... Путовао је том цриом а не — белом лађом. Од своје печалбе замотао је у један замотуљак 70 динара у злату. Хтео је спрома да плати порезу и да обрадује своју дечицу топлом одећом. Ал' неваљали људи предигоше му и ту циглу и једну имовину његову. Па тој лађи беху и два непозната човека. Један је имао 30—35 годпна. Беше ројав у лицу од богиња. Црномањаст, растд средњег. Други беше мали, добро развијен. Лица нлава и дугуљаста. Година као и онај први. Јадни Ђорђе ушао је у горњу кабину да се мало огреје, јер беше хладно... И ова два човека беху тада у гој кабини. Један од њих изађе напоље ал у ходу испусти свој новчанпк. Опај мањи то примети, па кад изађе онај први он се саже и дигне новчаник у коме је новац звецкао. Ђорђе је то приметио, па рече, да нпје лепо утајати ту[) новац. Онај, што је узео новац рече му шапатом: ћути, да иоделимо. »Заур' с је колико буде, а гшди се да има лодоста. За тим оба изађоше из кабине. Ал' у томе бану пред њих ■онај што је, к'о бајаги, новчаиик изгубио, па се продере на сиротог Ђорђа : ти си нашао мој новчаник. Знам ја, ти си новац завезао у један замотуљак. Дај овамо иначе ћете ђаво однети. Ђорђе се правдаше. Извади свој замотуљ.чк и показа своја три и по иаполеона. Онај узе новац, загледа га и брзо га врати Ђорђу с речима : то нису моје паре. За тим оде'без да је оног другог што иитао. Ђорђе стрпа свој замотуљак у недра и иза^е у Радујевац. Хтеде купити мало хлеба и кад је новац извадио кидео је да у место наполеона има у замотуљку неке »марјаше". Викао је, запомагао и био се у груди, ал' је лађа дотле пловила пут Видина. Сирома Ђорђе морао се оиет вратити у Румунпју да наново »печали" Јер се није смео вратити кући без и једне кршене паре. — — — — — — — — — — — — — Тако иас извештава наш пријатељ из Неготине, и ми и овај случај доносимо у нашем листу у цељи, да се иутницп добро чувају од оваких варалица, који само за то путују, да кога на путу опљачкају.
РЕЦЕНЗИЈЕ НА НОДИЦИЈСЕИ Г.1АСНИК. „Правничко Друштво« на нашој Великој Школи, у писму свом, упућеном нашем уредништву вели: Господиие Уредниче, „Полицијоки Гласник", отручни .шот за све полицијске радње, који ви уређујеге, својом богатом и одабраном садржипом, по оншгем иризнању, нотиуно одговара своме задатку, те је посгао од ведике користи сваком ираинику. „Правничко Друштво" на нашој Великој Школи, коме је задатак, да потпомаже свестрано правно образовање правника на Ведикој Школи,
счатра за своју дужност, да своју књижнину обогати вашим цењеним дистом, који шири знање неопходно потребно сваком правнику, итд. итд. 1. децембра 1897. г. у Београду. Председник <(Правничког Друштва" Секретар, Вратислав М. Стојановић Мил. 0. Доронти}. правн. IV. год. правн. II. год.
П 0 Т Е Р А. Карло КауФман. Поред наших неваљалаца, доносимо и оне, које другц државе траже за извесна кажњива дела. Овај је начин врло погодан, да наш јс -1.Г , свет види и сазна и о онима, који се махом стичу овамо код нас, не да раде и да у зноју свога лица заслуже свој „насушни хлеб". но да доврше оно, што су у својој земљи били одпочели. Јасније рећи, да продуже свој зликовачки занат. И овај Карло један је од тих неваљалаца. Он је рођен у В. Кањиже. По народности је Јеврејин. Стар је 19 година. Млад ал' — опасан по друштво. Говори немачки, мађарски, а по мало талијански и српски. Раста је средњег. Лица дугуљаста. Косе угасите. Чела малог. Очију сурих. Носа правилног. Уста му мало накрива а доња усница велика. Предњи су му зуби велики и искривудани, а уши такоће велике. Он је извршио ово дело : у једној пештансвој радњи учинио је превару и придигао на тај начин 3788 форината. Пазите на њега, па ако га ко позна нека га одмах властима пријави. Ариф Демировић-Мамутовић, скитајући турски циганин, ноћу између 7. и 8. т. м. убио је своју матер СоФију, па одмах са својом женом Рутом побегао незнапо куд. АриФ има 30 година стаса је средњег; црномањаст и по лицу рошав. Има мале црне бркове. Од одела има чакшире црне, на ногама опанке и на глави црвени Фес велики. — Пронаћеног АриФа и жену му Руту, треба стражарно спровести начелнику ср. добричког с позивом на Бр. 8542. Драгомир син Самуела Мајсторовића из Папратишта, ср. пожешког, извршио је крађу новаца своме оцу па незпано где отумарао 2. ов. м. Од новаца је украо и то : 30 динара у српским банкама од по 10 динара, 18 дин. у никлу од по 0*20 п. дин. Ц 7 дин. у бакру, свега 55 динара. Драгомпр има 13год. омален, црномањаст, има на десном образу белегу од изгоретине; од одела има на себи капут окрпљен од штоФа, кошуљу и иеленгаће од тежињава платна, на ногама опанке и на глави стари Фес. — Пронаћеног спровести начелнику окр. ужичког с позпвом на Бр. 13.256. или Уирави града Београда на Бр. 27.3-25. Светозар Јевтић, из Пајазитова, окр. крагујевачког, робијаш, побегао је 15. ов. м. с рада државног испред чувара. Светозар је стар 30. година, стаса високог, црномањаст, дугих образа, очи граорасте, косе црне и бркова малих — црних, од државннх ствари однео је капу, гуњ, чакшире, кошуљу, гаће, оков к.оји је на љему био нађен је. — Наређује се тражење. Прона1)еног треба под јаком стражом спровести Управи државне ергеле у Ћуприји с позивом на бр. 2133. Милош Стефановић, келнер, родом из крагујевачког округа, окривњен је за извесну крађу. Он је средн.ег расга, црномањаст. малих црних бркова; на себи има од одела: капут п :ав — стари, панталоне од шајака старе, на ногама чарапе и опанке, а па глави просту дућанску шубару. — Милош се крије ио Београду, а можда је отишао и негде у унутрашњост Србије. Пропађеног греба спровести Унрави града Београдаспозивом на бр. 27343.
I