Policijski glasnik

БРОЈ 1

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

5

ИЗ ОТРАНОГ ОВЕТА, Грозно убИЈСТВО У Паризу. — Ових дана заннма се париска штампа једним гнусним убијством. Часпо лице господина Естрахазија уступа за тренутак пред лицем једног другог јунака, јунака из народа: талијанскога раденика Караре, који је убио младога Ламара, момка благајне »Сотркојх сГЕзсотр^е«. Место убијства је врло романтично : једно велико, високим зидовима обграђено двориште, које припада групи кућа »КгешПп В1се!:ге сс у предграђу париском СепИПу. У овом великом, усамљеном дворишту, гаје се гљиве, или боље речено, гаје се исиод дворишта, јер гљиве имају својство, што свима њиним љубитељима није познато, да успевају само у иодрумима. Пећ, подгревана угљем и озго отворена, старала је се за топлоту, која је угодна за гл,иве. Пошто је земљак Цезара Борџије, Карара, радник поменуте економије, тешким кључем разлупао лубању јадноме благајничком момку Ламару, и пошто је 26210 Франака, које је код Ламара нашао стрпао у једну пукОтину зида у дворишту, тада уз припомоћ своје жене сакри леш у кујну. Али кад оба детета брачног пара дођоше кући, а мала Јелена рече: »зашто дрхтиш тако, оче? Да ниси бблестан? Ја ћу ти у кујни приправити што добро —« тада ситуација постаде опасна. Карара и његова жена нзнеше леш у двориште, свезаше га ужетом, па га онда номоћу истога спустише у пећ. Убица га не спусти одмах тако, да са свим дохвати огњиште, јер би цврчање тела могло учинити пажљивим раднике, који с^ г још радили у подруму •— и тек у ноћ дође Карара опет' к пећи, спусти леш још дубље и надгледаше уништење тела. Целу ноћ до изјутра стајао је крај пећп, надгледајући рад ватре, а врела маст прскала му је очи. Да би се догађај попуиио, мора се казати, да су господин и госпођа Карара у вече отишли на забаву добровољних ватрогасаца у ОепЦЦу-у, где су до миле воље играли, јели и пили. Анонимним писмом, које је дошло од Карариних суседа, буде јављено полицији, да је Карара убијца Ламарина. Талијан уггорно одвицаше дело, али његова жена признаде — не њено, већ његово злочинство. Па то се Карара јако разљути. После се поче хвалити, како му полиција без признања његове жене никад не би доскочила. »Био сам иредузео све мере предострожности. То беше најлепши део рада гато се може замислити. Никада ни један убијца није тако добро радио®. Па онда додаде: »Људе издају увек само жене <( . Да би се због тога осветио жени, поче је па свој иачин теретити. Тада ова узвикну: »Бедниче, зар си ме морао упроиастити? Ниси ме могао оставити код моје деце? <( Еарара: »Твоја деца! Она ће се боље однеговати код странца, него ли код тебе! Ти врло добро знаш, да ја знађах како се ти владаш ! <с Истражни судија: »Па кад то знадосте, зашто сте онда тако шта трпели ? <с Карара: »Јер ми то доносаше нешто новца. Кад је неко отац поЈ)0дице, не сме то тако тачно узети ! (< Кад је у ирисуству овог зликовачког пара чињен извиђај на месту убијства, сакупљени свет из' »КгетНп-ВхсеЧге® и ОепШ1у-а викаше : »Смрт убијцама! На ешаФОТ ! -Разбојпици ! Арамије ! Доле са Талијаном! Доле са издајником ! (< Мржња масе према родитељима прегала је и на малу невину децу, којој прети опасност од народне освете.

НОЂНИ Г00ТИ. Кућа г. Радеика инжинера, била је изван реона града Београда. Положај је био усамљен, јер на близу није било кућа, као што су сада једна до друге. Његова кућа била је прави град, а сматрала се, као једна па једна не само у тој околини него и у самоме Београду. То је била у неку руку »вила«, око које је дивља лоза ширила своје вечно зеленило. Поред куће по зади, били су харови за коње и пггала за краве, које је запатио од једне расе правога швајцарскога соја. У опште, г. Раденко беше имућан и угледан човек. Родом је био тамо негде из прека, па је своју кућу у томе правцу и водио. Цримерна чистоћа, елегантни намештаји, строги ред, све је то казивало, да на томе имању живи човек свецкога духа и укуса.

У кући је живео г. Раденко са својом женом Маријом и ћерчицом Катарином, девојчетом од својих 1 I година. Марнја је родом из К Кад је тамо био некада г. Раденко као окружни инжинер, њихове се дугае разумеше и спојише. Од тада, они лепо живе и деле свако добро и зло као прави супрузи, који брак сматрају као божанствепу везу кроз цео ,њихов живот. Сем њих био је и стари слуга Ј осиф, који је управо представљао правога чувара имања свога госнодина. То је била породица срећна и у свему задовољна. Г. Раденко страсно је ловио. Ни једап празник није пропустио, а да не оде где год у лов. Увек га је на томе путу пратио хектор, пас вапредне лепоте, окретности и извеџбаности. Он је поред ловачких особина имао и једну врло важну, да је г. Раденку у више пршшка служио као ношта, или управо као посредник између њега и његових извесних рођака и нријатеља, који су у вароши становали. Тога дана, кад ова наша прича почиње, госпођа Марија, са својом ћерком отишла је у К код своје родбине. Стари Ј осиф по налогу свога господина отпутовао је у Н . ., да се са каФеџијом код »Америке® споразуме о некоме послу, који је требао његов господин ускоро тамо да предузме. Сам је дакле остао код куће г. Радеико те је надгледао стоку и вршио своје обичне послове. По ручку морао је журно да оде у варош. У башти код »Скупштиие® хтео је закупац помоћу неке справе да изведе »прво електрично осветлење®. За тај посао било је потрефш знање г. Раденка. У кући је дакле остао сам хектор, као чувар и куће и имања. Хектор је био питом. Нпје на људе нападао. Шта више он се од Лруди и склањао. Разуме се, да је то било онда, кад је остајао код куће. Међу тим, у лову је био свакоме приступачан. Г. Раденко мало се подуже у вароши задржао. Посао је био тако компликован, да је морао мало дуже остати, но игго му је то било у обичају...

Могло је бити око 8 сахата у вече. Јесење доба бегае махом магловито... Нарочито изгледаше она околина пуста, у којој ј.е била кућа г. Раденкова. Ко је само пажљиво мотрио, могао је кроз маглу видетп три човека, како се краду поред зида ове куће... Полако и опрезно отворише спољна врата, па онда се ушуњагае у кућу. Отворигае врата на соби. Хектор се гаћућурио у једап крај па са страхом гледа на ове догаљаке. — А гле пас ! викну једагг. Да га смакнемо. — Впга' да је миран. Не дирај га, додаде други. Марш џукело!... И хектор, подви реп, па полако изађе из собе. Ова три човека отпочеше живо свој посао. Обише Фијоке на орману и гаиФонерима и повадише све драгоцености. Тујо било сребрнога посуђа неколико туцета. Све то иотрпаше у једпу »џакуљицу®. Новаца пигде нису могли иаћи. Иснретураше •еве по кући, али од новаца ни трага ни гласа, — Охо, — викну један од њих, млад и врло окретан. — Ево, ппак негато од боље вредности ; гледајте само ! — И он им показа кутију пуну женског накита, чија им светлост засену очи. ■— То није хрђав лов, — примети онај ирви, кога су од шале звали »клајдершток® Цтако ћемо га и ми звати, јер су се и они под таквим именима дозивали) Гле, гле ! Т.ри сахата, два броша, један ђердан ! Хе, то је заиста добар лов ! — Ама новаца нема !—додаде други омален н хптар кога су звали »Суља«. — Па ја сам и мислио, да је овај инжинер сгрпао свој новац у какву београдску банку. Тај зна оваке мугатерије, па се за времена за све постарао. Него знате шта. Ћар нам баш није лош. Ово се све може лако у новац нретворити. Него, ја сам гладан к'о курјак. Дед' ти »њушкало«, рече оном младом, нађи што год да се заложимо. Знам ја да овде има добра вина, сува меса и сира. Ова кућа у томе изобилује. Имамо времена да се на тенани подкрепимо. Инжинер ће се задржати у каФани код »Скупштине® до 11 сахата. То ми је казао момак, код кога ја опет стојим у кредиту. »Њушкало« нешто прогунђа, па оде да покаже што зна. Испретурао је по сутерену, долапима и орманима све, и за не-