Policijski glasnik
4
ВРОЈ 19 ПОЛИЦИЈСКИ ГЈ1АСНИК 145
— Б, ово ће ми бити доцније уеиомена на вас, господине, рече она. Иосле кратког разговора који се водио о политици Евроне н нутовању, леиа се госпа удали, а гости остадоше да се диве њеној лепоти и љубазности. А кад мењач рече: шта му је јувелир рекао, и од колике је вредности камен, сви му зави}>аху.-Само један млади трговац Р сумњаше и изгледаше му чудновато, да једна тако одлична дама не зна за вредност свога прстена. Но на његове иримедбе нико и не обр.аћаше иажње. Највише је у себп ликовао мењач, што је тако јеФтино купио скуиоцени камен, на коме ће још толико зарадити, колико је и дао за њ. Сутра дан он уђе у дућан јувелира с осмехом на лицу. — Но, шта је с нрстеном? пита овај. — Носим, одговори мењач. Али ја не знам шта ћете да платите ? — Па јуче сам вам казао.... — 0, о, морате још коју банку додатн. — Е, богме, то неће моћи бити. — Не морам вам ии продавати, јер нисмо ништа ни удесили! Али се досетн те извади прстен из џепа и пружи га јувелиру. Јувелир н'риЈ,е нрозору, али тек што баци поглед на камен, он се брзо окрете мењачу. — Је ли ово јучерањи нрстен ? ■— Јесте ! одговори мењач. — И ви ми озбиљно нудите ову сгвар да откупим*? — Наравно! — Извините, ја ово не купујем. Мењач се насмеја. Онје у први мах мислио да је то шала. — Камен је врло фино шлиФован ; али је ипак — лажан. — Шта кажете? уплаши се мењач. — Кажем, да је овај камен лажаи. — Ви сте луд... — То јест, био би луд, кад бих вам дао за њ више од двадесет динара. — Ви морате узети овај прстен. — Узео бих али онај што сте ми јуче по подне ионудили, — овај не, јер је ово са свим други и прстен и камен, и ако је врло сличан јучерашњем. Донеситс ми јучерашњи камен и ја ћу вам, без оклевања и погађања дати колико год вреди. Овај ми не треба. Мен.ач се ухватн обема рукама за косу и умало што не паде. — Ви сге ме тако рећи намамили да овај камен купим. Ви сте још јуче морали знати да камен ннје прави. — Не ; јуче је бно правп брилијант. " — 11а није се могао преко ноћ претворпти у лажан. — Али је могао бити промењен прстен, који је свакако зараније био већ приправљеп. И мењач клонуо паде на соФу и узе причати, како је текла цела ствар куповине скупоцена камена. Тада му јувелир разреши чудновати ребус. — Видите, то је ствар врло проста. Та ваша гроФица, лепотнца, свакако има на руци прстен са правим брилијантом; а у џепу може бити има четрдесет па још и више прстенова са лажним, ФалсиФикованим, врло вешто подражаваним брилијантима, који су слични и по углачаности и по сјају и ио одбивању светлости правоме камену од вредносги. Све то њено прстење у џепу, нема сумње, са свим је слично ономе прстену на њеној руци. И док сте се ви међу собом разговарали; док сте, може бити писали ту признаницу и иотиисивали је, она је онда, на брзу руку, учинила иромену, коју В11 ни један нисте могли приметити. Ко би, најзад, међу вама и могао иосумњати што год у леиу, дражесну, богату, неисказано бајну госпођу грофицу, која се тако лепо уме да опходи? Ко би се и усудио дрзнутн да номисли : да је то каква варалица у финој свиленој хаљина, која читаво друштво вуче за нос? И ви сте, наравно, њена жртва, коју је она за се изабрала. Ја се просто кладим да је »неисказана лепотица" иреко далеких и високих брегова давно одперјала. Али, и кад би била она овде, можете ли је чим год за обману напасти или оптужити? Чиме можете да докажете да вас је обманула.? — Зар нисте јој и сами написмено издали, да сте куиили лажан камен ?
Милош Који+1. Никола ЈовановкЋ. окр. подунавског на смрт. јЊихове биограФије ^донели смо у 6. броју од ове годнне, из којих се виде њиова ужасна недела. Смртна пресуда над овим зликовцима извршена је у четвртак 30. пр. месеца, иа Карабурми.
— Молим вас, ћутите, рече мењач. Ја ћу ствар извидити, и тешко њој ако ме је обманула. 11 не опраштајући се, чисто смушен, потрча у хотел, да нађе непознату леиотицу. — Где је лепа странкиња? Пријавнте ме њој ! обрати се послужитељу хотела. :— Жао ми је, беше одговор, мплостива госпођа је ноћашњим брзим возом отпутовала. Мењач се не могаде уздржати, него викну: — Нека ђаво носи вашу милостиву. То је једна обична лопужа и варалица. Она мене кошта седам стотнна динара.... Прстен.... — Свакако је лажан? — Лажан, наравно. — Па ви ете то и сами знали? И мењач оде кући покуњена носа, жалећи за изгубљене новце, што му тако олако однесе једна свецка варалица.
ИЗ ХАЈДУЧИЈЕ. II. Јатаци. Антоније Јелисијевић, из Лајковца, осуђен на 5 год. робије. Милован Тшрјак, из Вирова, осу^ен на 6 год. робије. Обрен Јелисијевић, из Лајковца, осуђен на 5 год. робије. 11 ови су осуђеми за јатаковање хајдуку Вркићу и др. т —■
ИЗ ПОЖЦИЈСКОГ АЛБУМА, Милош Којић из Кораћице и Никода Јовановић из Бегаљице. Оба ова зликовца осуђена су пресудом првостеп. суда