Policijski glasnik

ВРОЈ 26. У БЕОГРАДУ, СУБОТА 20. ЈУНА 1898. ГОДИНА II. О/П соо ОлОГ) С /5р С /зо ооо С <00 ооо ооо ооо ооо ОјОГ) ОјОГ) ооо С /70 с<уг С<РО ооо С />р сг?р ооо а<00 ооо С/?Р осјо осо С /у5 С /70 обго ооо обо ооо ооо соо оро (>ро С /70 06>0 ООО СгОО 0<?О ооо ооо ооо ооо ооо ооо с/?о ПОЛИЦИЈШИ глдсник СТРУЧНИ ЛИСТ 3 А СВЕ ПОЛИЦИЈСКЕ РАДЊЕ с /9Р ООО (>90 <УУР с/ур СОО с /?0 С/Х) СОО С/?3 с /У5 СОО 090 СОО С/У? СбО ссо СОС- соо ОРО С/ уо соо СОО СОО ССЈО СОО СОО С/5Р 050 0<20 СОК> С/?Р'СОО С<?р СОО С/го ООО СОО СбО ССО СОО С/5Р соо сс>о С-ОС С/>Р 0«50 СбО соо »ПОЛИЦИЈОКИ ГЛАСНИК« излази једаниут недељио. По нотреби биће ванредних бројева. Претнлата се шаље уредништву у Београду »КраљМиланова« ул. бр. 16., а у унутрашњости код овлашћених скупљача или на ношти. Ценајелисту: чиновницима, учитељима, званичницима, оиштинским иисарима и осталим званичницима у огште годишње 12, полугодишње 6 дин. Гостионичарима и механџијама из унутрашњости годишње 12, полугодишње 8 динара. Жандармима годишње 6, лолугодишње 4 динара, ну ови се но овој цени могу иретилатити само нреко својих комапданата, нолицијске односно пограничне жандармерије. Надлештвима у опште 20 динара на годину. За иностранство годишње 24, полугодишње, 15 динара. Поједини бројеви »Полицијског Гласника не продају се. Писма само плаћена примају се. Рукописи не враћају се. Огласи по иогодби. ^ ууг > а<у- о5о с / уо сс-о с/>о ооо г />о"с<>о О ј О р с/?о ооо с/>о с/уг с/>о с/>оз с/ур ооо' :/то(^о(^ос^ О с^о с/уо с/?о с>оо с/уо с/?о с/>о с/?о ооо с/>о с/>о с/>о с/уо о^о с/ур ооо с/>о с/ур ооо с/ур с/х> ое^о

0 ПРЕВАРИ ПРИ КАРТАЊУ.* 1. У опште. Људи су знали за коцку још у оно време кад су- почели поједине вредности један на другога да преносе — дакле још пре него што су за новац знали. А да је у тој радњи било још и онда превара, то је такође више но извесно. Они пак, који су се том вештином — коцкањем —• занимали, били су у сва времена једни те исти, и остали су и дан дањи једни те исти, т. ј. они који само гледе, да од другога на. варљив начин одузму све што овај при себи има, и што је мо>ћда тешком муком крваво зарадио и стекао. Кад је, дакле, то карактеристика таких људи, то се онда у многим случајевима већ по самим особинама дотичнога лица, које се с неким другим коцка, може да оцени, да ли је он »лажљив играч,« или не. Ради олакшице, називаће се овде те индивидуе једном речи »картарош.« Да је неко лице »картарош, к то је врло тешко определити, али се ипак у појединим приликама то даје опазити. Има ли сведока о томе, да је који играч учинио при коцкању какав сумњив покрет, то та околност може само да изазове сумњу на њега, али то још није никакав доказ, да је он по занату »картарош.« Ако је пак неки играч много и врло често добио, то онда пада на њега већа сумња. А ако се код њега нађу маркиране карте, или извесни џепови на хаљинама, онда је то јасан доказ, да је он одиста »картарош.« А ово се још и боље и сигурније може утврдити ако је нрошлост дотичног добро позната. Сазнавање његове прошлости и у опште начина живота његова, врло је нужно у таким приликама. »Картарош 1( сам неће готово никада дати правога обавештења о својој егзистенцији, и причаће обично о себи тако, да са себе отклони сваку сумњу, и да отежа свако сигурније трагање о прошлости својој. Он се обично служи оним истим марифетлуцима, као и оне индивидуе, које се налазе по апсанама под лажним именом „иепознати." Понајвише прича, да је на лађама служио; да је врло много нутовао, и на тај начин своје наследство утрошио; да је морао високу господу, па и саме госпође да компромитује, ако је за њих истину казао, — једном речи употребљава он у таквим приликама све и сва, само да не мора признати, да се већ од дуи$е година не бави никаквим послом, а ипак да добро живи и да се увек тамо налази, где има глуних људи, који се дају лако при коцкању преварити. Ако се такав »картарош« увлачи само у нижу класу људи, то онда треба знати, да он спада у ред оних индивидуа, које у својој раној младости нису хтеле ништа доброга да раде, нити су хтеле да слушају савете својих старијих, но су, напустивши школу, неко време трошкариле се уштеђевином своје остареле мајке, или других сродника, а за тим упуштале се у веште операције зајмова и т. д. — Ако су при том још и лепушкасти, они постају и плаћени љубазници извесних жена, те онда с помоћу ових увлаче друге у њихне замке и нљачкају их. Наравна ствар да таки људи досиу с временом и у друштво »картароша® те се и у томе послу извежбају, само да

* У 3. бр. ((Полицијског Гласника" од прошле год. на стр. 18. донели смо члан&к под насловом «0 коцкарима и коцка1Бу )) а сад доносимо овај други, који је много потпунији и који може да посдужи исљедницима као помоћно средство у вршењу своје дужности, а онима, што се радо картају на (( срећу в — за памет.

што лакше дођу до удобног и олаког живота, а тиме, разуме се, да и друштву постану штетни и опасни. »Картарош," који се обично креће у Финијем друштву, понајвише је и готово изузетно импозантна индивидуа, која је могла иначе нешто честито и корисно да научи, али која је услед слабог карактера, лености и развратног живота, пошла странпутицом. У какво се друштво за тим така индивидуа помеша, како јој њени мариФетлуци испадају за руком и како се уме да извуче, кад буде на делу ухваћена, — то је ствар случајности и њене вештине и умешности. Па како такве индивидуе имају једну те исту историју свога живота, то оне имају и подједнаке изгледе. Нико па ни најизвежбанији не може одмах у каквој гомили људи да распозна таког »картароша« нити је ко у стању одмах да каже, да ли је које сумњиво лице »картарош (( , или не. Али се готово свакад може и за врло кратко време »картарош« распознати по томе, што он има увек исте црте, исто понашање и исти поглед као и сви »картароши®, које смо имали прилике да видимо. Да ли је он пак препредени лупеж, или индивидуа која се само у најпростије механе увлачи, то је са свим свеједно. Сви они имају на први поглед неки извесни бољи изглед, финије су обучени, но што приличи њиховом сталежу, закоји се издају, имају бол^е манире, сигурне покрете, али се у брзо може код њих нешто приметити, што је неправилно. То може сваки опазити, који је с таким људма посла имао. Одмах се може видети и приметити, да дотични није оно за шта се издаје, јер свз оно што чини, усиљено чини, а поред тога може се опазити, да све нешто крије и да му ни један покрет није природан као код осталих људи. Сем тога издају »картароше® и ове две ствари : поглед и руке. Поглед је код свију њих у оном моменту кад се хоће да претварају неприродан, испитивалачки и оштар. Људи, који су кратковиди и не виде добро, не одају се на таке занате. Али људи, који имају добре и јаке очи и чија егзистенција, добит и слобода од тога зависи, да све добро промотре и све виде, што је за њих од важности, а да их у томе нико не опази, навикну се на то проматрање и гледање тако, да се тиме у сваком случају користе. Сем тога ти људи услед дугог веже бања могу врло далеко да виде и десно и лево, а да главом и не мрдну. У таким приликама пруже они своју главу вишо напред, па онда скупе обрве што је могуће јаче, да стоје као нека извесна копрена пред очима, а за тим бацају оштре погледе на све стране тако вешто, да онај који супрот њих седништа не опази, нити примети да »коцкар® живо унаоколи гледа и све иосматра. Деси ли се да такво лице дође пред иследника, да одговара за превару, то оно врло добро зна, да ту нема шале и да мора све и сва употребити, да се из клонке извуче. С тога оно остане и у таким приликама при оним истим манирима, којима се нри коцкању служило т. ј. оно и тада баца оштре погледе на све стране и труди се да задржи хладнокрвност и присебност, како би на тај начин обмануло и самога иследника, као да му је то тобож природна навика. С тога треба сваки иследник да је ,у таквим случајевима веома пажљив и обазрив, те да чим тако што примети и запази, одмах буде на чисто с киме посла има, иа да према томе и поступи онако, како то за сходно и умесно нађе. Но сем погледа обично су веома карактеристичне и саме руке »картароша.« Јер као год што обични лупежи немају по-