Policijski glasnik

248

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 33

оних просјака, што иду из стана у стап, те се жале и причају, како им деца леже код куће од богиња, диФтерије или које друге заразне болести: да би такво лице што пре опремили, дајемо му више, но што бисмо му иначе дали. Те ствари, као и симулација грчева, епилепсије, пљување крви ит.д. нису од бог зна каквог интереса за иследника. За њега су важни: а) Побољење сумњивих сведока или окривљених који су иозвани. Више пута имаће иследник прилика, да му.од двојице или више њих позваних дође само један; другоме је нешто позлило, пао је с коња, или је нечим другим спречен да дође. Безазлени иследник саслуша одмах онога, што му је данас дошао и строго му препоручује, да каже оном другом сведоку, да сутра неизоставно дође. Овај ће тај налог поуздано извршити. Он је на данашњем саслушању тачно дознао, у чему је ствар, зна шта је иследнику казао, то саопшти оном другом, и на тај начин се договоре, шта ће онај сутра дан на саслушању говорити. То не чини само окривљени, већ и сведоци, који из неког узрока хоће да неку неистину кажу. Наступи ли такав случај, иследник ће већ из тога, што је неки позвани изостао, имати довољан разлог да посумња, да ту нису чиста посла. Или су ради сукривци или сведоци или једни с другима да се договоре, те нам не остаје ништа друго, но да сведоке ит.д. кад год не дођу сви, вратимо и рекнемо им, да неизоставно морају доћи сви заједно. Кад већ почнемо саслушавања, ваља нам да најозбиљније настанемо, да поједина саслушавања долазе одмах једна за другима и да се они, који су саслушани, с места удаљавају из судске зграде, како не би имали прилике, да се ме^усобно сиоразумевају. Ако имамо само двојицу да саслушамо, побринимо се, да саслушања дођу одмах једно за другим; имамо ли њих више, треба гледати, да несаслушани буду у чекаоиици, а саслушани да одмах одлазе из суда тако, да се с онима, који нису саслушавани, не могу никако састајати. Је ли ствар од каквог значаја, онда неће бити довољно само „наређење", мораћемо да уиотребимо и неки надзор, пажњу, која ће нам увек донети добрих резултата. Најбоље ће се учинити, кад се, бар у важнијим случајевпма, пожуримо са саслушањем сведока и тако не дамо им времена, да се о ствари тачно споразумеју, а још боље је, да се саслушање изврши на месту, где је дело извршено, чиме се је већ избегао заједннчки пут сведока до судске зграде. Тај заједнички пут је за ствар у толико онаснији, што се том приликом само о саслушању претреса и толико се о тој ствари опширно наговори, да на послетку нико више не зна, шта је видео или од других сведока чуо. Али кад иследник одмах по извршеном делу дође на лице места и ту саслуша људе, тако ће јогн најчистију истину дознати. Наравно да он не сме позивати сведоке у гомилама и на тај начин остављати им времена за разговоре. Сведоке треба звати тако, да никад не зна један за другог да је позиван, и да ни један нема кад, да се с другим разговара. Тиме смо учпиили бар оио што је човек кадар да учини. — Треба увек да имамо пред очима ово важио правило: Што год се сведок ире саслуша, његови су искази све истинитији. Ако му остављамо времена, слабимо му сећање и дајемо прилике за споразумевања. (нАСТАВИЋЕ СЕ). ПОЛИЦИЈОКИ РЕЧНИК. Општииски послови. (наставак) Пресуде ^од оиштиис^их судова Доказ главна заклетва. I. а., тужба. Милији Милосављевићу, из Бргула, дао сам на зајам још 20. марта прошле године 80 динара, и он ми је обећао тај дуг платити одмах чим среди летину, но ево ми то ни до данас не исплати и ако сам му више пута потраживао.

За то сам принуђен тужити га суду, са молбом, да га осуди на плаћање, како главног дуга у 80 динара, тако и плаћену суду таксу и на име трошка и дангубе 10 динара. За доказ овога мога потраживања подносим главну заклетву^ коју туженоме нудим и враћену примам. Основ тужбе дуг од зајма. Вредност тражбине 80 динара. Доказ главна заклетва. 3. децембра 1897. год. Јован Пешић Бргуле. земљод. из Бргула № 1578. Одредити рочиште за пресуђење овог спора. 3. децембра 1897. год. Председ. суда: Бргуле. П. Маричић. б., судска белешка. Рађено у суду општине бргулске 8. децембра 1897. год. Белешка по сиору Јована Пешића, земљоделца овд. Противу Милије Милосављевића, земљоделца овд. Због 80 динара дуга од зајма. Судили су: Доказ главна заклетва. Председник суда П. Маричић Члаи: М. Ристић Одборник: К. Пантић Бележио писар: Н. Панић. На рочиште дошле су обе парничне стране. Нису се могли поЈзавнати. Тужилац оста у свему при својој тужби. Тужени дуг не признаје, но вели да од туженог није никако и никада какав новац примио на зајам. Прима попуђену заклетву. в., судски разлози. Тужилац је за доказ свога тражења поднео главну заклетву. Тужени је исту примио на ту околност, да тужиоцу од узетог зајма ништа не дугује, за то му се иста има и досудити. С тога суд општине бргулске, а на основу § 6. и 10. грађ. суд. постушса Пресуђује: Да се тужени закуне на то: да од тужиоца није примио на зајам 80 динара, нити да му је од зајма ма шта дужан, па онда да се тужилац одбије од свога тражења и да плати туженом на име дангубе 2 дипара. Ако се тужени не закуне, онда да плати тулшоцу 80 динара дуга, да му накнади плаћену суду таксу у 3'80 динара и на име дангубе два динара. Пресуда одмах саоиштена парничарима и тужени је у присуству тужиоца иоложио заклетву. Од суда оиштине бргулске, 8. децембра 1897. год. № 1578 у Бргулама. Председ. суда: 11. Маричић. Писар : Члан: Н. Панић. М. Ристић. Одборник: К. Пантић. II. а., тужба и глава. белсшке иста. На данашње рочиште дошао је само тужилац а тужени није, нити је свој изостанак од рочишта оправдао. Тужилац оста у свему при тужби. б., судски разлози. Тужилац за доказ своје тражбине подноси главну заклетву, коју нуди туженом и враћеиу прима Тужени није на рочиигге дошао, нити свој изостанак правда, према чему се има сматрати, да је заклетву тужиоцу новратио и зато се иста овоме има и досудити. С тога суд општине бргулске на основу § 6. и 13. грађ. поступка