Policijski glasnik

408

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 53

својој години почели пушити, ракију пити, а у десетој и блуд проводити... *) 32. Деца дакле остављена без надзора одају се мало по мало . пороцима. Дете пијаница и блудник постаје на сигурно — злочинац. Ми смо се раније већ једном заиимали питањем о ароаалој — деци. Изнели смо како деца постају кесароши и робијаши... **) Али сада да-^идите и ову слику. Једнога дана скупило се на оној пољани иза старога гробља — троје депе. Једноме беше 15, другоме 14 а трећем 12 година. То беху до скора ђаци, који су или сами школу напустили, или их је гимназијска управа, због рђавога владања, из школе истерала. Ова деца имађаху и своје родитеље. Отац ни једноме од њих не беше ни слуга, ни амалин, ни надничар... Сунце угрејало , деца полегала по трави, па се — договарају. 0 чему? 0 томе —• да краду!... У томе разговору падало је, као на каквом скупу, разних предлога. Најстарији је предлагао, да се краде на иијаци. Средњи је говорио, да би згодно било красти јесггапе из дућана... Најмлађи је додао, да ништа не треба почети на ситно, него када се улази у посао, онда да се хвата што богатији пљен. — Па како ти то мислиш ? — упита најстарији... — Ја мислим — настави онај, — да покрадемо онога сараФа код »Слоге"... — Како? — упитаће средњи друг... — Прво калаузом да отворимо дућан. — Камо кључеви? — Могао би их набавити —■ додаде онај средњи. — Како ? — Када је код мога оца у кући радио ЈозеФ шлосер, познао сам се са његовим калфом Глишом. — Па? — Да тражим од њега... Знам, даће ми их. — Јок... јок... — Него? — Други... други посао... Нећу тај, где има више сведока —• завргпи најстарији друг.

стао човек, овај вођа неоташне дружинице, почини једно за другим више казнкмих дела: превара, ФалеиФиката, и т. д. Још да ли сте гледали шта раде она деца зверад на гробљу?... Скуие се но двојица тројица дечака, накупе ситнога камења, па нишане : ко ће право погодити — у крст или кандило па гробу, па слику покојникову, или на венац, који је несретна мајка своме јединцу на крстачу приденула ?... *) Интересно је, да сви злочинци пуше, и да су пушеље дувана још у детиљству почели. Магапђа1 наводи, да се ггрва страст код деце јавља — пушење. Оно је квасац у души младих криваца за све доцније злочине. Од 620 малољетника од 8—15 година, коЈи су допали затвора, 5 0% пушили су пре него су у апс дошли. У Београду је још горе. Београдски кесароши сви од реда пуше. Сви се знају картати. А може се слободно узети, да од њих 90®/ подносе сва алкохолна пића. 0 У београдским казаматима било је робијаша, који су се картали на — тајин... У француском заводу Сен-Мишел један болесник робијаш прокоцкао је буљон и вино, које су му лекари, ради онорављења, прописали, и после тога — умро је... Други један злочинац, Босењи, удубио се толико у карте, да је био и заборавио, да је осуђен на — смрт. **) Биди књиге: Кесароши (Београд 1888) и Деца робијаши (Београд 1 889).

На то се ућуташе... — Ми требамо пара... Знате, да нас Телал неће више да кредитира... — отпоче опет средњи друг... Ђока, звани »Телал«, беше јатак, у кога су београдски кесароши и лопови налазили склоништа... — Не би, чини ми се, погрешили и да пробамо код Николића, трговца, — прихвати онај најмлађи... Ја знам улазак из авлије. Капија се не закључава, него само притвара... Ја ћу, када се смркне, отићи до моје куће, и кришом изнети сикирче из подрума... После ћемо отићи у авлију Николићеву. Са сикирицом да обијемо магацинска врата из авлије; из магазе онда у дућан... И ту да покупимо што буде Финије... — А знаш ти све, како тамо стоји?... — Знам... Ишао сам чешће... Мој је отац и неки род са Николићем... — Па тако и да радимо — прихвати онај средњи друг... — Онда да пробамо ноћас тај посао — заврши најмлађи дечак... Пошто је сунце упекло, они се дигоше да иду. — Овде нека је састанак — нареди најстарији друг, а сада да се разиђемо... Троје деце упутише се с гробља на три стране. То је правило у ономе свету, где се зло смишља, јер се тако лакше избегне надзор власти и њених органа... Сутра дан освану радња Николићева похарана. Полицијеки извиђај утврдио је : да су лопови морали ући на отворену капију ; да су каквим тешким оруђем обили резу и браву на магазинским вратима из авлије; да су онда, ушав у магазу, тим истим оруђем обили и врата на дућану; да су ушли у дућан ; ту свећу упалили; и онда по дућану јеспап одабирали; дЗч су украли и однели: сав дневни пазар, осам комада платна, пет комада штоФа за женске хаљине и т. д. Још се у извиђају тврдило: да су лопови у дућану пушили, јер се нашло бачених отпадака од цигара: да су се по свима рафовима пењали, са свећом по јеспапу капали ; ваљда нешто иза раФова тражећи; да су, судећи по начину извршене крађе, лопови морали бити окорели злочинци, да су са местом били сасвим познати и т. д Полиција настави истрагу. Лопови буду ухваћени... Оштећени Николић није никако могао веровати, да су оно троје деце његов дућан обили, и из њега јеспап покрали .. Али они и пред њим испричаше целу целцату истину... — Све крадене ствари однели смо нашем јатаку Телалу признаваше најмлађи дечко... За њих смо добили 30 динара. Више није хтео дати, јер, вели, доста нас је џабе хранио и од власти сакривао... Да је дао и пет динара, ми би били задовољни, јер коме би их другом смели носити и продавати... Са добивеним парама отишли смо други дан на вечеру у кавану код »Патке«... Ту смо се добро најели, и још више напили... Одатле после кренемо се по — куплерајима... Тамо сва тројица узмемо засебну собу... И спавали смо сутра дан до подне... Провели смо истина весело, али и све паре потрошисмо Ево како описиваше свој живот најстарији дечко. — Ја сам син Н... Као што знате, отац ми је доброга стања... Па сам и из добре Фамилије — Господин Н... рођени ми је теча... Имам још једну сестру... Учио сам три разреда гимназије... Пошао сам и у четврти разред, али сам одмах прекинуо школовање, јер сам се помешао са рђавим друштвом, па сам се искварио... Кад сте нас већ ухватили, нећу да лажем... Ја и моји другови починили смо све те кривице, за које нас оптужујете. Ми смо сви покварени... Ништа добро нисмо ни научили. Али да вам кажем све из почетка... Прво и прво ни отац ни мајка нису обраћали пажњу на мене... Зато сам овако и пропао... Управо, за све је крива моја мајка... Отац, заузет својим послом, није ни обраћао пажњу на мене, а оиет моја мајка има велику родбину... По цео дан иде те код овог те код онога, а нас, децу, остави саме са служавкама... И онда оне управљају са нама... Ја сам прво научио да псујем о*д нашега момка Јошке... Док сам био мали по цео дан играо сам се у момачкој соби... Ту ме је Јотка наговарао да куварици исујем оца, матер и свеца швапског ит.д... Што ми је слуга говорио, ја сам то и чинио... То је тако ишло сваки дан... И отац и мајка слушали су моје псовање, па су се