Policijski glasnik

2

подадшсш I ГЈ1АСИИК

ПРОЈ I

једну тачку која као да се креће. Па и ту тачку видеће истом попгго се љегов вођ за иеку минуту нотрудио, да га на њу учИни пажљивим и да му је нађе. Они обојнца имају са свим исте очи, спмо су очи вођа извеџбше да приме и заназе слике у особитим приликама илаиипским, а онај други, странац, може доћи до те нодобпости само дужим борављењем на планини и веџбањем очију својих. 11ека је странац човек великог образовања а његов вођ са свим обично сељаче, образовањем његовим никако се не може заменити она извеџбаност, коју је стекло сељаче гледајући с планине. Иа и раван има тешкоћа за вид неизвеџбанога. Из службе у војсци, сећам се једног врло поучн(}га случаја. У пролеће нрви иут крену се батаљон према непријатељу, Иаш батаљони команданат, који је волео да нас, с једногодишњим роком, поучава у пракси, стави на чело трупе нас једногодишњаке и дадо нам за вођу једног, који беше ослобођеи једногодишњег рока, а већ је био пола године одслужио, али, како је дотле била зима, није ни био на пољским упражњењима. Још иас нарочито учинише нажљивим, да }1емо наићи на ненријатеља, и заиста брзо га угледасмо у затвореној колони с обе стране друма. Наш вођ и два му пратиоца зауставише се, сва предводница приђе им и једногласно закључисмо: педесет корака пред нама стоји ненријатељ. Сва предводница за тим започе брзу ватру на непријатеља и тиме изазва највећи смеј свега батаљона, јер затворени непријатељ биле су жене, које су у редовима стајале, радећи своје по.шске послове. При крају рока своје службе, ми једногодпшњаци, ио свој прилици изузетно, били смо у стању, да на одстојању десет нута већемГ од оно]-а, на коме су ове жене биле, са свим јасно разликујемо не само лица на земљи прИ разиој светлости, него смо могли вцдети и да ли су лица, која к нама иду, војна или цивилна, шта више веџбањем изоштрили смо вид тако, да смо могли казати: иду три човека; они нису крх тјрупе која маршује, него су патрола, и то патрола која своју службу не врши добро, л.уди се луњају и пе пазе. Веџбањем смо свој вид изоштрили. Ко са села и из мира идилске одвојеиости први пут дође у огромиу вреву великоварошке улице, биће испрва као заглушен. Осећај несигурности, непријатностп у тој вреви овлађује шта више н оним, који би раније био живео у великој вароши, на но том дуже времена био провео у каквом мањем месту. У тој вреви уличнога саобраћаја странац тгије кадар да примп јасне, одређене слике. Треба му витпе недеља око да веџба, да у том великоварошком саобраћају нрикуии пажњу овоју н. пр. на извесно лице, и да га очима прати, кад се у тингини уличног саобраћаја за време губи и онет јавља. Планинац, шума.р, војник по занату навикли су да у пољу оштро и тачно виде, али овде у метежу велике вароши по готову изгубиће подобност да виде, морају ноново учити да виде, а очи су им, као у свих људи, тако конструисане, да ће, носле нешто веџбања, научити да виде онако исго као и великоварошанин, који од рођења живи у великој вароити. Ове, иешто драстичгте, примере наводимо, да бисмо иоказали, да човек, који хоће нешто да посматра, мора имати подобности не само да види у онште, него треба да има и извесну извеџбаност да види у извесиим ириликама. Ко се роди као здрав човек, доноси собом на свет све подобности чула. Зависи од његова васпитања, од његове околине, од места становања његова, од ирилика у којима живи, како ће се развити његова чула и умне' иодобности. Човеков организам телесио н умтто тако је удешен, да подобности и моћи, које има одмах с рођењем, расту и јачају веџбањем, а слабе, отупљују, шта више иестају ако нема веџбања. Ко је рођен у великбј вароши и позивом својим иринуђеп да век ироведе радећтт у соби,изгубиће најпосле нодобносг да у оиште види на даљини. Он није кратковид, али му мрежица у оку није кадра да нрнма слике из даљине, па ни с.амим дугим и систематским веџбаљем неће се моћи вИше са свим повратити већ отупљена и од чести изгубљена нодобност. Како је с видом, тако је и са слухом. Човеково ухо у главноме није ништа друт 'о него микроФон, који прима з.вуке и мозгу их иредаје, као птто и око човеково најзад није ништа друго него једна комора. Али и око и ухо баш тиме се необично разликују од коморе и микроФона, што имају иодобности да се изоштре веџбањем и што им, ако веџбан.а нема, затупљује нодобност. Ма да слух по себи изгледа ствар врло

проста, ииак само веџбањем долази се до тога, да се може ухом чути не само најтипга шушањ, него и одредити од куда и од чега долази. Ко живи у каквом парном млину, ко годииама остане у каквој казанџнпици, ко станује поред каквог хучног водонада, ттостеиено губи подобнОст да разликује фииије звуке. БеликовароШанин мора се баш навикаваттт, да у пеку руку затвара овоје уши од галаме, која са свих сграна иде к н.ему, а но најпре то мора чтптити умни радник у великој вароши. Ако се не може да павикне да му мозак не нрима све оне могуће звуке птто му их, кад ради, ухо даје, онда такав умни радник за својим иисаћим сголом неће далеко отићн. Свакојако веџбањем доћтт ће до ираие виртуозности, да не чује ништа тттто му у ухо до^е, моћн ће, како се обично каже; радити ако и тонови око њега пуцају, али тиме ће губити и нодобност да чује у оттште добро и тачно. Иеће чути добро ни онда, кад, се буде трудио да чујо, а јоттт мање ако не буде нарочито пазио тта то, што пма да чује, ако се не буде ттарочито трудио да разликује известан звук, известан глас. Ретко је кад дух човеков такр упућен, да оно, што му с иоља долази, коректио у себе ирими и употреби. Не само умтти радник, него скоро сваки човек, који мислн, занима се у уму своме стварима које га интересују, и ако није на раду или заниман.у своме. Од свега онога света великоварошкога, што јутром у одређени час треба да што тгре дође у радионицу, јамачно је врло мало п.их, који усиут своје очи и уши држе отворене само тога ради, да би примали упечач;ке, који им долазе док су на путу за радиоиицу илтт Фабрику. Људи баш на све ће друго ире мислити него на то шта ће приметити на улици, којом већ стотиттама пута иду, него на оне ситнице и малеикости, којима им се успут нуни око и ухо. Људи су тада с мислима својнм са свим пегде на другом месту. Сељанпн, тиећући се, јамачно обраћа пажњу зелеиилу дрвета. шареттој боји цветова, плаветнилу неба, изгледу жииотин.а и људи с којима се сусреће, али се не шеће само тога ради да ма што види и чује. Његов дух занима се и другим стварима и само ио навици види п чује за време тога размишљања оно, нтто се око п.ега дешава. Сви ми видимо и чујемо само ио навици, и ако смохе навикли да нетачно видимо, да петачно чујемо, ако немамо извеџбаности ни за виђење ни за слух за извесне нрилике, чуАемо ио навици петачно, видеКемо ио навици нејасно — на кратко бићемо навикнутп, да својим очима и ушима чтшимо и мозгу дајемо рђава, неисправна, нејаена, лажна опажања. У салону мојега стана има огледало, које је до пода, а оквира нема никакна, него су около њега са свих страна завесе. Људи, који први иут у тај салои долазе, били они радппци који имају ту посла или носетиоци из иајразноврснијих кругова, сви држе да су то отворена врата, а и не мисле на ма какво огледало, и покушавају да нрођу кроз огледало. Мора се пазити на сваког новог посетиоца и ухватити га за рукав, да не би главом лутпто у огледало. Чудећи се, за тим кажу: п Како је могло бити да сам за врата држао, кад сам самога себе видео!« Али људи ио навици виде рђаво и нејасно, а уз то иде и још једна навика. Отга су навикли, да огледало има оквир. Кад пред собом имају обасјану површину, оиточену оквиром од иолирана дрвета или трентава метала, онда кажу у себи: то је огледало, јер има оквир. Моје огледало не ономиње тиме ум онога што пред.огледалом стоји. Они држе огледало за отворена врата и трче у њих. Вероватно да ири расуђивању, да нред собом имамо огледало што је око љега оквир, ради само нижа свест. Ако би се са внше свести радило, људи ,би казали: »Пред собом имам себе,. дакле пред огледалом сам а не пред вратима!" У опште неће се нретерати ако се узме, да у .нормалним приликама људи у оптите са мањом све.сти нримају птто виде и чују, н да само у ретким и изузетним случајима или само у извесниМ нриликама буди се и у акцију ступа виша свест кад се гледа и слуша. Али је несумњиво, да се подобности свакога човека, да види и чује, дакле подобности да у себе прима спољне уиечатке, основно разликују, дакле да се разликују не само-у главноме и у целини узете, него и у свима опттм стоструким ниансама и огранцима. Ко је живео само у селу, или само у великој вароши, биће ман.е извеџбан, да види и чује у иајразличнијим околностима, од онога који је читав низ година живео у великој вароши, па иа планини, у шуми, иа мору ит.д