Policijski glasnik

29

Пре три године, кад-је оно обијена и похарана црква у 3... ја сам је обио и похарао... И да би отклонио сумњу за ову иохару од хришћана у опште, па, наравно, и од мене, а бацио је на оближње турске цигане, ја сам у цркви учинио једно богоЉрско дело : опоганио сам се на икону. То ме је убило! Од како сам ово дело учинио — изгубио сам памет. Боље рећи: прво сам памет изгубио па онда ово учинио. Од тога Доба никад мира нисам имао, ии у дану ни у поћи. Увек мп је нешто дошаптавало: „Несрећииче, шта учиии? ЗиаШ ли да ћеш и ти и све што је твоје, у паклу, у вечном огњу горети? Знаш ли колики је то грех? Знаш ли да си се с Богом завадио ?® Тако дан.у, тако ноћу. Тако на јави тако у сиу кад спавам. Увек, увек, све то — све то. Па да ја горим у паклу, то је и право, заслужио сам. Али моја деца, ах јадна моја деца, шта су она скривила? Та мисао, да ће и моја деца у вечном огљу горети због мене, раздирала ми је срце, помрчавала ум. У тим тренутцима нисам знао ништа за себе. Нисам зпао шта радим. Увртило ми се, од некуд, у главу, да ми је за све то жеНа крива. Она је, сиротица, тешких певоља препатила од мене због тога. А није била~ крива. По некад, опет, дођу ми друге, благе мисли. Сећао сам се, како нам је парох, док сам још мллн био говорио: »Бог је милостив.® Мислио сам тада: кад је Бог милостив и мени ће^олростити. Ја се кајем. Ја га молим. И доиста, молио сам се Богу. Молио сам се свесрдно. И заветовао сам му се. Али ми је, после сваке молитве, увек нешто допгапнуло: „Нема теби опроштаја. Твој грех је иеопростим.« И онда ми поибво мркне свест и поново се изгубим. Тако је то трајало две године. Никоме се иотужио иисам. Бежао сам од куће, од жене, од деце, од људи, само да заборавим на то, али ни у самоћи, те мисли нису ме остављале. Мучио саи се и натио Бог зна колико. Од ире годину дана почело је и иешто пово. Онај глас који ми је увек дошаптавао прекоре," додавао је још: »Уби жену и децу. Том жртвом опростићеш се греха. (< А ја сам волео децу као очи своје. Како да их убијем ?... Хтео сам се сам убити, ио онај глас дошаитавао ми је тта то: в То Ти пишта номоћи неће. Ипак ћотп с децом у вечни огањ. Него их нобп па ћеш се спасти.® Отимао сам се гбдипу дана. Нисам могао да се .отмем... На питање: сећа ли-се како је извршио овај злочгш, одговорио је: »Сећам се.' ( Кад сам пошао из села у чаршију, целим пугем дошаптавано ми је да иобијем дет;у и жену. Наиослетку решио сам се да то и учиним. У чаршији задоцнио Сам се намерио. Кад сам дошао у село, било је, ваљда, тто ноћи. Нисам хтео да улазим унутр.а. Појао сам се, да ћу се, кад видим децу, пишманити. Полио сам кућу гасом, намакнуо резу на врата, да жена са децом тте избегне, па запалио. Кад је ватра букнула стајао сам пред кућом п гледао у љу. Онај глас дошантавао ми је: »Тако, то је ваљано. Сад си опроштен греха." И ја сам са задовоЛ)Стпом гледао ово моје дело. Али ме трже вриска жеттииа. А кад кровина с крова паде у кућу, те кроз ирозор видех жену, како с једним дететом испод једпога а. с другим испод другога пазуха, јури по кући, срце ми хтеде препући. Хтедох се пишманити; хтедох их спасти. Но, прво бенте доцкан а друго немогуће. Ватра беше узела маха. У том припуцаше нушке из суседпих кућа. Ја сам утекао. П1та је даље било ие знам. Кажу да су изгорели. 'Гако је Божија воља!«

* * * Видело се по свему а и стручн.ачки оцеп-егто је, да је Јовап ово дело извршио у паступу лудила.

Докле је био у притвору код истражпе власти, обесио се сам... Над њим се тачно испунила циганска клетва: »Ко нагрди З...ску цркву, нагрдио га Господ!« Је ли се могао несрећније и нсалосније испаштати грех, велики грех, но тттто га је искупио овај несрећни отац ? Доиста не. * * * Овде је вредно пажње ово двоје: 1, Не треба увек апсолуттто веровати свима траговпма, којтт се па месту извршеног злочина затеку. Треба их увек с резервом иримити, јер они могу бити и намерно удешени, с намером да истрагу на странпутипу заведу, као тнто је био случај и са похаром цркве у 3... I/ ) Ово вааси за истражннке. II и 2, Не треба се с Богом заваћати. ' Ово важи за свакога. , ' у//, . , в ( ФРАНДУСКИ И БЕ1ГИЈ0КИ ТРОВАЧИ — ТћеоДог Негтаип 1ап Тровања су се догађала како у прошлости, тако и у садшпњости највише у три земље: Француској, Италији и Белгији. У Белгији је познат скорашњи сензациони случај тровања Жонио, који ј'е интересовао цео образовани свет. Госпођа Жонио оптужена је за четвороструко убијство, које је извршила тровањем. 1885. гоДине париски поротници осудили су на смрт часовничара Пел-а из Моптреља, који је отровао матер и своје три жене. Пре педесет и шест година осудио је лионски суд неког Лелиевра, друкчије Швалие-а, на смрт, зато, што је отровао своје четири жене: Јохану Дебиру, Марију Дегранж, Маргарету Пицар и Марију Рике. Живот Швалиеов чита се као роматт. Под лажним именом живео је Швалије дуже времена у ронском департману. Кад је једиог дана хтео да одведе неког шестогодишњег дечка, био је изненађен. Детињп отац, неки шеширџија Бертије, јави полицији, те га ухвате и затворе. На првом саслушању је тврдио, како му је једипи, такође шестогодишњи син умро, па ие могући остати даље без Деце толико се заборави, да је малог Бертија к себи домамио у намери, да га доцније објави као свог сипа. Полицијском комесару Се учини невероватно ово причање, те предузме истрагу, која је ноказала, да Швалије пије имао никаквог дечка, који би у то доба имао шест година. Дотле је оптужени важио као часаи, ноштен човек. Сад се одједном разпесе глас, да је отровао своје четири жене. Даљом истрагом суд дозна, да је Швалие годинама живео под лажним именом. У ствари, овај сад већ сасвим подозриви Швалие, зваше се Петар Стеван Лелиевр, родом из Париза. У то доба његов отац је још био жив и држао апотеку. Лелиевр беше млад стунио у.војску, и то у једаи батаљоп у колонији. Његова рано развијена наклоност ка необичном и нустоловном животу одвела га је иа овај корак. У тек седампаестогодишљег лепог младића заљуби се прилично млада жена једног постаријег батаљоног команданта. Лелиевр добије у сваком ногледу потпуно поверење своје обожавател>ке. Али наскоро утекне с њеном четрнаестогодишњом ћерком. Један рођак Фамилије појури за заводиоцем младе девојке, стигие га и принуди иа двобој, али га Лелиевр пиштољем тешко рани у раме. Када је ио том иочео оскудевати у повцу, прода он јадну девојчицу у један проститутски завод. После ових догађаја Лелиевр је увидео, да треба брзо да промени своје име. У једном хотелу случајио се упозиа са неким наредником, који се био угрувао с коња, те је ту лежао тешко раљен. Лелиевр, видећи да ће овај скоро умрети, остане код њега да га негује, па кад болесник наскоро умре, Лелиевр му украде хартије, а можда и новац, на сад просто пође својим путем даље. 0 Лелиевровом животу за даље три године ништа се није могло дознати. Сва судска трагања у љегово доба нису могла иодићи вео,- а оптулсени није хтео дати никакав исказ о своме пребивању и раду за то време. У двадесет другој годиии упозна се Лелиевр с једном младом холаттдском удовицом истих година, којој је мало пре тога