Policijski glasnik

266

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 35

ЧОВЕК КАО ЗЛОЧИНАЦ од М. П. Јовановика. (НАСТАВАК) Па да ли је тетовирање скопчано баш с толиким болом, да се мора закл^учити, кад је оно тако рагаирено, да су према томе болу они који се тетовирају у опште неосетљиви? Ако је истина — а о томе није сумњати — да је тетовирање често код људи разних занимања не само нижега него и вишега реда, онда се веК из самог тога да извести, да бол при тетовирању није необично велики, као што је извесно и то, да, ако је и велики, злочинци не морају бити само отупели у осетљивости да би га у опште могли издржати. Извесно је да су груби начини тетовирања сечењем и сажижањем скопчани с грдним болом и да нису неопасни, али као да је с много мање бола скопчана сада узета метода цртањем по кожи убодом Фине игле и, по том, уношењем боја у та места. У осталом степен осетлкивости бола у опште различан је код разних индивидуа, нарочито на разним местима тела. Тетовирање прсију много више боли него руку. Узимало се да су тетовирања дошла из инстинктивне сујете и из потребе за разметањем, характеристичне особине примитивног човека и природа злочиначких. Извесио је да је извођење разних шара на кожи обичај свих некултурних раса и да дивљаци страсно воле да бојама улепшавају тело своје, шарајући му кожу, провлачећи комадиће костију кроз носну преграду, образ, комадиће дрвета кроз доњу усну, да у истом циљу продужују доњи крај уха, да турпијају зубе, да јаким сгезањем преображавају поједине делове тела, ноге, лобању, али је у новије доба доказано, да тетовирања не чине само ради украса коже. Може се узети као доказано, да је првобитно тај обичај био религиозног и социјалног значаја у главноме. Врше га често свештеници као обред с извесним церемонијама у извесној години живота. Неке извесне Фигуре и цртежи важе као племенски знаци, као нека врста грба или емблема дотичног племена или родоначелника његова; друге опет имају улогу неке амајлије и узимају се за спасавање од многих болести. У Мароку и Алгиру сматрају се као лек противу реуматизма, невралгије, контузије и застарелих рана. Врло је вероватно, да су стари културни народи (Египћани, Асирци, Јелини и Римљани) знали за тај обичај шарања тела свога. Обичај овај као да је дошао у европске народе, а да се ту јако ширио доказ је то, што је хришћанска црква у средњем веку настала била свима силима да га угуши. А кад се све ово има на уму, онда, пошто тетовирање у европских народа у оиште не мол^е да се објасни атавизмом, устуком стању доисториских народа, дивл>ем човеку, ни тетовирања код злочинаца не могу имати такав значај. Баш нека би тај обичај био и јаче распрострањен у злочинаца него у осталих људи, не може се ипак схватити као атавизам, ако се неће да не узму у вид и оне нарочите друштвене и индивидуалне прилике злочиначког живота. Многи се тетовирају још за рана у младости и не сЛутећи шта то може значити, просто из подражавања, доколице и другима навођени на то; често се то чини из шале, некаква задовољства или религиозне биготерије. Злочинци се много пута тетовирају из сујете да им се диве. и да на се пажњу обраћају, но махом узрок њихову тетовирању није каква одређена намера и нарочито смишљен циљ некн. Многи од осуђеника доцније се веома кају, што су, како сами кажу, ту бесмислицу са собом учинили, па се свим силама труде да каквим манипулацијама нестане тих шарања с тела им. Да ли је садржина тетовирања код злочинаца, оно што злочинци тетовирају на себи тако што њима својствено, да се по томе даде закључити о характеру тетовиранога. »Ако се стану детаљно проучавати разни симболи злочинцима омиљени, видеће се, вели Ломброзо, да се не само понављају извесне Форме, него да из њих говори нешто характерисгично, шго одаје плах, осветнички или очајни дух. Могло би се рећи, да злочинац урезује у своје властито месо слутњу судбине своје, предосећање краја свога. Други, чешћи знак духа или правца мисли злочиначких при томе је у скаредности цртежа или места на телу где се цртежи праве. Од 2480 тетовирања, 292 срамна су и саблажњива; код 140 злочинаца пет пута је место тето-

вирања на пенису. То је доказ не само бестидности него и неосетљивости тих лица, јер баш за то знана места на телу у болу су најосетљивија, због чега чак дивљаци, који своје тело Фигурама покривају, и Бирманци, који тетовирају оне које на казну осуде, штеде та места«. Ко сам не познаје тетовирања код осуђеника и злочинаца, држи по овоме као сигурно да из њих на сав мах избија само освета. очајање или скаредност и беотидност. Но по моме мишљењу, вели наш аутор Бер, тако се не сме у оћште мислити, такав није општи или укупни характер злочиначких тетовирања, како га видимо тек у појединим приликама Ломброзом наведеним и како га видимо у Факту, да педерасти доисга невероватно цинички дају малати места на своме телу која се иначе брижљиво крију, полне делове и задњицу, гнусним сликама и зиацима. Но таки случајеви увек су само изузеци, као што су и педерасти међ злочинцима тек један мали делић. Бер износи, како је код немачких злочинаца у тетовирању врло често изражена груба природа, характер Фриволан, гадно похлапан, и како се махом не разликује од врста тетовирања код осталих људи, незлочинаца. У највигае случајева ту вам је, вели он, емблем што од занатлиског алата. Мало је уписивања иатриотске садржине, успомена из живота војничкога и ратничкога, а сразмерно доста их је из живота мрнарскога, пробисветског итд. Ако иећемо гледати на оно мало изузетака, у тетовирању код злочинаца немачких нема нечега што би у себи имало момената злочиначких. За го Бер и изриче као своје уверење, да у Факту тетовирања код злочинаца нема ничег злочинцима специфичног у опшге, онако исто као што и у Факту где тетовирања не би било не треба рачунати на моралност и невиност човекову. Има много више тешких злочинаца без тетовирања, него с тетовирањем. Јога мање је поуздано по врстама тетовирања судити о характеру. При избору онога што ће се уцртати игра улогу више случај, и воља онога који тетовира обично је пресуднија од воље тетовиранога. Тетовирање, дакле, нема никакве узрочне везе с атавизмом а још' мање с криминалношћу, јер у злочинаца је оно само услед особености погодаба њихова живота и њихових другатвеиих одног.паја. Оно не може бити знак неког злочиначког чуства, до год је небројено ваљаних и честитих људи тетовираних, и, како Јоез1 у нарочитом делу свом о томе каже, до год у Европи не изумре са свим она велика воља, чак и на измаку 19. столећа, свих слојева модернога другатва, од највиших па до најнижих, да »украшавају (( природу овоју, па чак и да се тетовирају. Ране на злочинцима. За неосетљивост злочинаца или знатно мање осећање бола износи се и тај Факат, гато на њима невероватно брзо пролазе ране и повреде, које би на другим људма биле најопасније или би и смрт доиеле. Видимо неког разбојника, који лако иреболи тешку повреду кичмеиога стуба, као и да се код по неких великих злочинаца лако излече тешке новреде на лобањи. Хоће се у томе да види једна врло характеристична особина, од које долази она неболећивост и немање сажаљења у злочинаца, као и склоност њихова ка делима зверским, да се крве и туку. Ако неко, вели Бенедикт, кад му у каквом боју ребро иребију, осећа јаке болове, увек ће се од тада чувати сваке таке прилике; али ако и с тако иребијеним ребром може, рецимо, дрва да цепа, наравно да ће на повреде тела гледати као на ситне ствари, и онда неће их се ни клонити. Таки људи сматрају себе за привилеговане и презиру оне који су осетљивијег и нежнијег сасгава; сматрају да су они неки нижи створови и задовољство им је да их муче. И Ломброзо наводи нримере невероватио тегаких повреда, које су злочинци себи нанели чинећи злочин или покушавајући да побегиу итд., па их чудесно лако преболели. „Неки мучки убица, вели он, радећи у заводу као зидар, због неке пометње сурва се с трећег спрата на земљу. Сваки мишљагае свргаио је, кад ои иа једанпут уста смејући се, па могаде поново да се прихвати свога посла (( . Али, питамо ми, да ли су ти случајеви правога чуда нешто што се но казненим заводима сваки дан јавља ? Па онда, да ли тако сличних случајева нема и код људи и са свим честитих? Ми допуштамо потпуно да стоје наведени Факти, али их узимамо за оно што су, за негато што само ретко бива, а не можемо их никако узети за неки нарочити атрибут злочинаца. Бер уз то тврди, да ја видео да људи, навишш на муке и тешке радове, сносе са свим равнодушно