Policijski glasnik

ВРОЈ Зб

ПОЛИЦИЈСКИ

ГЛЛСГГ^;

2^5

имали снаге за реакцију, а равнодушии и без нада да би много мислили на прошлост и будућност. Мали је број оних који би. увиђајући шта би од њих, драговољно понели терет казне с уверељем да су је заслуншли и да, испаштајући је, искупљују злочин. Ти су подобни да се поправе, збиља хоће да буду добри, отворено и исправно суде о себи, труде се да задобију поверење друштва, па и заслужују га. (Паставиће се).

ПОЖЦИЈСКИ РЕЧНИК Општински послови. I. Су1 )Си.е по грађанским споровима Суду општине књажевачке Мијаило Николић, терзија овдашњи, остао ми је дужан од датог му еспапа из моје радње 94 динара, као што се то из овога овереног рачуна, као извода из мојих трговачких књига види. Како ми дужник овај дуг неће да плати, то сам принуђен туншти га суду и молити, да га осуди на плаћање дуга, положене таксе и на име трошка и дангубе десет динара. За доказ подносим влашћу оверен рачун из мојих уредно вођених трговачких књига а допуно ћу се заклети. Вредност тражбине 94 динара. Основ тужбе дуг од еспапа. Доказ трговачке књиге и допуњујућа заклетва. 14 маја 1899 год. Марко Петровић, Књажевац. трговац. Бр. 5421. Завести тужбу у деловодни протокол, затим одредити рочиште за пресуђење овога спора, на које позвати обе парничне сгране. 14 маја 1899 год. Председ. суда Књажевац. Рађено у суду општине књажевачке, 20 маја 1899 год. Белешка по спору Марка Петровића, трговца овд. Противу Мијаила Николића, терзије овд. Судили су: Председник суда Због дуга од еспапа у вредКметови ности 94 динара. Бележио писар. На рочишту су обе парничне стране. На понуду суда нису се могли поравнати. Ирочитана је тужба и тужилац оста у свему при истој. Тражио је за данашњи предстанак пет динара. Тужеии рече: Све што сам од тужиоца узимао, платио сам му, и ништа му дужан нисам остао, а да није тако било он би ми исплату рачуна тражио раније, а не сада по истеку осамнаест месеци. Из поднетог рачуна види се да је последње задужење учињеио претпрошле године у месецу јуну, и када тако стоји онда је тужилац требао од мене још прошле године тражити исплату ра^уна, што би и учинио као трговац према нетрговцу, да му рачун није исплаћен. У осталом ово му је тражење сада застарело и ја молим суд да га одбије од тражења. Дангубе тражим 4 динара. Тужилац изјави да он сматра туженога као занатлију, мајстора, па следствено онда и као нетрговца и према томе држи да на туженом леже све оне обавезе које леже према трговцу за плаћање својих дугова. Судски разлози: Тужени је занатлија, према чему се не може сматрати као трговац. Према оваквом стању ствари, тужилац је према њему имао извршити оне обавезе, које му наређује § 15 трг. закона, а те су да му поднесе рачун на исплату у тамо означеном року. Он то није учинио, према чему је изгубио право да се на основу § 12 трг. закона користи својим трговачким књигама, поред којих би имао положити допуњујућу заклетву, јер му је то право застарело на основу § 928 б. грађанског закона. Зато суд оптнт. књажевачке, као надлежан, на основу §§ 6 и 13 грађ. судског поступка.

Пресуђује Да се тужилац од свога тражења као застарелог одбије и да плати туженом на име дангубе четири динара. Пресуда је парничарима саопштена одмах јавно у суду. Од суда општине књажевачке, 20 маја 1899 год. Бр. 5560 у Књажевцу. Писар. Преседник суда Кметови. N6. Заведи белешку и иресуђење у аротокол суђења.

Задатак. Општински гшсари! Је ли ова пресуда правилна и на закоиу основана. Да ли се занатлија има сматрати као нетрговац и ако има то зашто?

Одгопори уредништва На задатак постављени у 34 броју нашег листа, правилно су одговорили ови општински писари: Божидар К. Миљковић, рачун. општ. глободорске Димитрије Р. Станисављевић, делов. општ. петровачке Мијаило А. Јапковић, иисар оншт. катунске Танча Петровић, писар општ. в. банинске Ђока С. Вукићевић, писар општ. белушићске Ст. ПавловиК, писар општ. жабарске Милутин Д. Стамболић, писар општ. брезовске Радиша Анђелковић, писар оншт. раљске Стојан М. Радосављевић, рачуновођа општ. јовачке Милован Ј. Марковаћ, писар општ. црвеначке Милан М. Мирковић, писар општ. провске Стеван Б. Илић, писар општ. в. бошњачке Светозар Младеновић, писар општ. кулске Теодосије С. Јовановић, цедовођа општ. јовачке Симеон Д. Филиповић, писар општ. градачке, и Љубисав Јовановић, писар општ. витковачке, који су се изјаснили да је решење суда оппггине ужичке неправилно. Доиста, општински судови нису надлежни за расправу оваквих спорова, пошто су то рачунске парнице и потпадају под одредбу § 352 и 353 грађ. посгупка, који законски прописи вуку за собом и тамо одређепе последице, за полагања рачупа, ако их у одређеном року не пололш. А за извршење тих последица није оггштински суд надлежан, и онда би његово решење постало илузорно, јер се не би дало извршити. Тек у том случају када би обе парничне стране изјавиле, да им спор о ортаклуку расправи изборни суд, онда би га општ. суд надлежно могао комбиновати и предати му спор за извиђај и расправу. И ако је овде вредност улога 180 динара, дакле не прелази круг над.тежности, за суђење код опшг. судова, ипак није надлежан суд општински, јер се овде не тражи само улог но и рачун о радњи, дакле и добит или штета, што је у овом датом случају непроцењиво, и кад тако стоји онда Је за расправу овога сггора по § 27 грађ. поступка тачка а., надлежан првостепени суд. - ■*"- ❖ --*■ <-" • ПРЕД СУДОМ (из ТАСИНА ДНЕВНИКа) То је било пре осам година у варошком суду. Судио је поротни суд. Ја сам био председавајући суднја. Сала беше пуна света. Највигие их је било, као обично, беспослених људи^Р У девст часова ггочесмо нретрес кривице некога Косте, званог Кицоша... Беше то бистар и наочит младић. Тек ако му је би/со 25 година. Родом из Београда. Добро писмен, школован, али већ по "трећи пут — пред судом... Као што је то по реду: прочитасмо пре свега тужбу државнога тужиоца; за тим саслушасмо оштећенога и туженога; исггитасмо после сведоке ; прочитасмо исказе из полициских и судских аката; па онда узе реч државни тужилац... Он прво рече да остаје при својој тужби, па онда жустро настави говорити: да је оггтужени скроз покварен; да