Policijski glasnik

п

286 »^ШЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК ВРОЈ 37 ЧЦЈ" — ~'

и стао бубетати, а ми то нисмо чинили из пакости, ного онако, баш из љубави, играјући. После се Мићка ослободи и побеже на улицу, а ја за њим, али га нисам стигао, него се вратим у стан, — јер је требало тамо успремити. Почео ја, тако, прибирати и чекам Митреја, к'о велим, можда ће доћи. Кад код врата за предсобље, поред зида, у куту, нагазим на кутијцу. Погледам — лежи, замотана у хартију. Скинем хартију, и видим кукице сасвим малене, смакнем ја те кукице, — и, гле, у кутијци минђуше..." — За вратима? За вратима је била? За вратима? узвикну на једанпут Раскољњиков, гледајући Разумихина мутним, преплашеним очима, и полако се придиже на дивану, подупирући се руком. — Јесте... а што? Шта је теби? Зашто тако питаш? Разумихин се такође подиже с места. — Ништа!... сасвим полако одговори Раскољњиков, спугатајући се опет на јастуке и опет се окрете зиду. Сви заћуташе за тренутак. — Ваљада је задремао, па кроз сан овако, рече најзад Разумихин, гледајући упитно Зосимова; овај лако климну главом одричући. — Дакле, настави, рече Зосимов, — пгга је било даље? — Шта је даље било? Чим је спазио минђуше, одмах је дограбио капу, заборавивши и стан и Мићку, па је отрчао Душкину и, као што нам је познаго, од њега је добио рубљу, и слагао, да је нашао на тротоару, и одмах отиочео пити. А о убиству је тврдио као и први пуг: „— 0 свему баш ништа нисам знао, тек сам трећега дана чуо <( . п — А зашто се ниси до сада пријавио ? <( Бојао сам се <( . „— А што си хтео да се обесиш?" „— Због саме помисли (( . в — Због какве помисли? (( „— Да ће ме осудити иа казну". — Ето ти, дакле, цела историја. Шта мислиш сада, шта су они из свега овога извели? — Па шта да мислим? Има трага, ма какав да је, али га има. То је Факт. Тек тако олако се неће иустити на слободу гвој мазало. — Ама опи су га већ, ни узми ни остави, сада право у убице записали! Код њих већ иема никакие сумње о томе... — Ама ги говориш којешта; разјарио си се. Па добро, а минђуше? Признаћеш и сам, кад баш истога дана и сахата, из бабина сандука мипђуше падну у Миколајеве руке, — признаћеш и сам, да је он на некакав начин морао доћи до њих? То није ситница код такве истраге. — Како је дошао! Како је дошао? узвикнуо је Разумихин — и зар ти, доктор, ти, који си нре свега обвезан да проучипт човека и имаш прилике, чешће иего ико други, да проучиш човека и имаш прилике, чешће него ико други, да упознаш човечју природу, — зар ти не видиш по свима овим подацима, каква је то натура, тај Миколај ? Зар не видиш, већ на први мах, да је све оно, што је исказао на саслушању, најсветија истина? До минђуша је дошао сасвим тачно онако, како је исказао. Нагазио на кутијцу и подигао ! — НајсвеТија истина! Ма да је и сам признао, да је први пут слагао! —■ Саслугаај ме, саслугаај пажљиво : и кућни надзорник, и Кох, и Пестрјаков, и други кућњи надзорник, и жена првога надзорпика, и грађанка, која је у то време код ње у соби седела, и дворски саветник Крјуков, који је у истом тренутку сигаао с кола и ушао у капију испод руке с дамом, — сви, то јест осам или десет очевидаца, једногласно сведоче, да је Миколај пригњавио иа земљи Дмитрија, лежао на њему, бубетао га, а овај се опет њему закачио за косе и такође га бубетао. Лежали су испречени на путу и сметали проласку; псују их са свију страна, а они, »као мала деца" (израз самих сведока), леже један на другоме, вриште, туку се и кикоћу, обојица се кикоћу као луди, са најсмешнијим лицима, и јурећи један другог, сасвим као деца, истрчали па улицу. Јеси ли чуо? А сад добро промисли: тела су горе јога топла, чујеш ли, топла, тако су их нашли ! Ако су их они убили, или само Миколај, а уз то обили и покрали сандуке, или само учество-

вали ма чиме у томе разбојништву, онда допусти, да ти, пре свега, отавим само једно питање: слаже ли се овако душевно располажење, то јест вриска, смеј, детињска туча испод капије, — са сикирама, крил^у, злочиначким лукавством, опрезношћу, разбојништвом? Мало пре убијали, једва ако је нрошло пет, највише десет. минута, — јер тако излази, кад су тела јога била топла, — и, на једанпут, оставипши и лешине, и стан отворен, и знајући, да су овога тренутка тамо људи дошли, оставивши и пљен, они се, као мала деца, ваљају на путу, кикоћу се, привлаче на себе општу пажњу, и све ово тврде једногласно десет сведока! — Свакојако чудновато! Разуме се и немогуће, али... — Не, брате, не али... него ако су минђуше, које су се тога дана и сахата нашле у Миколајевим рукама, одиста важан Фактички доказ противу њега — али његовим исказима ипак сасвим објашњен, дакле саоран докчз, — онда треба узети нроматрање и Факте, који га правдају у толико пре, што су ти Факти неодољиви. А како ти мислиш, да ли ће, према каракгеру нашега правнигатва, усвојити, или да ли су подобни да приме такав Факг, — који је основан једмно и само на чисто психолошкој немогућности, на једном само душевном расположењу, — као Факт неодољиви, који би све отел^авне и стварне чињенице, па ма какве оне биле, поништио? Не, неће усвојити, неће примити ни пошто, јер су, забога, нашли кутијцу, а, иосле и човек се хтео обесити , »што неби могло бити, кад се не би осећао крив!« Ето, то је главно питање, ето, шта ме распаљује! Разуми! —■ Та ја видим, да се ти распаљујеш. Али чекај, заборавио сам те питати: чиме је доказано, да је кутијца са минђушама одиста из бабиног сандука ? — То је доказано, одговори Разумихин намрштивши се и као да му иије право; — Кох је познао ствар и означио дужиика, а овај је тачно доказао, да је ствар баш његова. — То је зло ! Сад још нешто : није ли когод видео Миколаја у оно време, кад су Кох и Пестрјаков отишли горе, и зар се не би могло то кадгод доказати ? — Е, па то је оно, гато га нико није видео, одговори Разумихин л,утито, — то и јесте невоља; чак их ни Кох с Пестрјаковим нису видели, кад су пролазили на вигае, ма да њихово сведочење и не би сада много вредило. »Видели смо, веле, да је стан био отвореп, и да су у њему, можда, радили ; али, пролазећи, нисмо обраћали пажње, и ие сећамо се тачно, да ли су у том тренутку тамо били раденици, или нису. <( —- Хм! Дакле све је њихово оправдање само у томе, што су се тукли и смејали. Узмимо, да је то веома јак доказ, али... Допусти сад: како би ти целу ту ствар објасиио? Како да објасниш налазак минђуша, ако их је он одиста онако нагаао, како је исказао? — Како објашњавам? Па гата са ту има објашњавати: ствар је јасна! Бар је пут, којим треба у овој ствари ићи, јасан и доказан, сама га је кутијца доказала. Онај прави убица је те мииђуше испустио. Убица је био горе, кад су Кох и Пестрјаков лунали, и стајао је иза зашипљених врата. Кох је слудовао и сишао; у то је убица искочио и нотрчао такође па ниже, јер за њега не беше никаквог другог излаза. На стененицама се сакрио од Коха, Пестрјакова и кућњег надзорника у празан стап, баш у оном тренутку, кад су Димитрије и Микола.ј из ње истрчали, престајао је иза врата, кад су надзорпик и остали пролазили иагоре, причекао док су исчезли кораци, и сишао сасвим мирно управо у оном тренутку , када је Дпмитрије с Миколајем истрчао на улицу, и сви се разишли, те никога у капији није било. Можда су га и видели, али им није пао у очи ; зар мало света пролази ? А кутијцу је испустио, кад је стајао за вратима, и није опазио, да је испустио, јер му није било до тога. Кутијца јасно доказује, да је он баш тамо стајао. Ето ти целе лакрдије! — То је лукаво ! Не, брате, лукаво је то. Шта витие, и и сувитие лукаво ! — Ама зат.ттто, зашто ? — Па зато, итто се већ све и сувигае слаже... и лепо се испреплетало... баш као на позориици. — Е-хе! узвиктту још Разумихин, али се у том тренутку отворише врата, и уђе једно ново, свима нрисутнима непознато лице.