Policijski glasnik

33

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 5

расноложењу стоје, потражи његовога сина, који је потајно напустио Шпанију са неком глумицом, и отпутовао у Француску. »Имам разлога да сумњам", тако пише гроФ, да се залуђени младић дао завести, и девојци дао написани брачни уговор. С тога би било у реду да се нристојно награди, ако усхте да одустане од својих неосновапих права. Оставл>ам теби, драги пријатељу, да ову ствар изравнаш, а осим тога, молим те, да и мог сина снабдеш срествнма за повратак". Писмо се завршавало тачним описом обојих личности. »Дакле треба да су негде у Француској", рече Леноар у себи, прочитав писмо. »Мрј стари пријатељ задао ми је доста тежак задатак. Да је Сенор са својом слачајшом навратио случајно у Париз, свакојако бих их пронашао за двадесет и четири часа". Међу чиновницима управниковим био је и неки Питро, који је уживао највеКе иоверење са своје способности за решење најтежих тајнп, и био од неоцењене користи тамо где је била потребна ванредна пажња и оштроумље. Овоме човеку повери Леноар најстрожији пр.еглед гостионица и хотела за преноћиште. Два дана протекоше, и никаква трага не би; али трећег вечера дође Питро са гласом да му је труд крунисан успехом. „Погато сам (( , тако је рапортирао, „све зграде у којима сам рачунао да странци одседају, узалуд посматрао, дођох на мисао да вечерас отидем у позориште Св. Лорена, где се давао нови Лесатов комад. Госпођица је и сама била глумица, помислих у себи, па ће се, свакојако, интересовати да види овај нов комад. И доиста, затекох их обоје тамо, онакове као што су у писму описани. Неприметно их отпратим до стана »Хотел де Тулуз", мизерне чатрље на коју нисам ни помишљао <( . Леонар се одмах упути са Питротом у хотел, и нареди хотелијеру да га одведе у собу у којој станује новодошли млади пар. На знак свога шеФа Иитро јако закуца; након дуга оклевања, врата се отворише. Леноар уђе сам у собу и нађе се најзад пред »красним® паром. Никаква сумња није била могућа, онис се до ситница слагао. И ше® полиције ослови сина свога иријатеља, без устезања, породичним именом, и укратко му објасни узрок свом доласку. Али се не мало изненади, када му младић, очигледно незадовол.ан непријатном носетом, рече да он није никакав гроФ од Монкаде, већ трговац из Кадикса, по имену Жан Гутирец; да путује са својом женом из задовољства, и да ништа није учинио, пгго би, у најмању руку, могло оправдати мешање полиције. »Ви заборављате«, рече Леноар, »да вас довољно сумњичи сам исказ лажног имена. Ја имам чврсте доказе, да ви нисте тај за кога се издајете; нрема томе је свако даље увијање узалудно (( . На ове озбиљно и одсечно изговорене речи промени се у лицу назови трговац; унезверено је посматрао час управника, час своју љубазницу, лепу гаравушу, која стаде да плаче. Најзад признаде да је он, доиста, син грофа од Монкаде, али у исто време изјави да се неће враћати свомоцу, јер би морао да напусти Есгеванилу. »Али не треба да се бринете за Сенору (( , одговори Леноар, »ја сам овлагаћен од вагаег оца, да јој издам пристојну награду, ако одустане да се назове вагаом женом®. Тек што је те речи изустио, кад ти се девојка која је до сада мирно слушала, подиже, и гласом пуним бола стаде уверавати да је њена једина жеља да гроФ буде срећан; и да неће жалити никакве жртве за његову срећу »Ево, господине (( , настави она, »ово је брачни уговор, који ја никад нисам захтевала ; нећу да и даље будем препрека између њега и његова оца. Ја ћу се повући, и ништа не тражим до мирну савест, да сам своју дужност испунила". Залуд ју јс преклињао млади гроФ да одустане од своје одлуке; сви му труди остадоше безуспешни, Леноар, коме ова сцена би већ непријатна, објасни им своју намеру, да ће младог гроФа одмах са собом повести, да ће Сенори сутра дан нослати десет хиљада ливара, под условом, да са тим новцем што пре напусти Француску. Затим се уклони да не би заљубљенима на растанку сметао. Пола часа доцније био је у своме хотелу са младим гроФом од Монкаде, где је био већ спреман за њ стан. Сутрадан Естеванила напусти Нариз, богатија за десет хиљада ливара, него при доласку. Удравник се побринуо за

пристојну спрему младога гроФа, чија се гардероба налазила у доста рђаву стању; затим му даде путна трошка, срдачно се опрости са њим, и седе, по том, да напише писмо гроФу од Монкаде. Написа му како је срећно извршио поруку и поднесе му рачун о учињеним издацима. Тек иосле месец дана доби одговор, који је гласио: »Бог ми не даде деце, и отуда не разумедох, у почетку, твоје писмо. Мој лични, стари пријатељу, ти си био жртва варалица, који су наше пријатељство злоупотребнли, и измислили план, и извели га како су само желели. Ко ли може бити тај племенити пар, не знам, али се, без сумње, сада налази на безбедну месту, и проводи на наш рачун. Шаљем ти упутницу на мог пријатеља, банкара, који ће ти исплати утрошени новац, морам ти признати да би овом препреденом лупежу све опростио, само да није тебе за своју жртву изабрао (( . Шта је Леноар мислио, кад је ово писмо добио, није познато; али се зна да се, од тог доба, сви путници из Шпаније, који не би имали тачне исправе, догод је Леноар био на челу полицији, нису имали ни најмање надати предусретљивој учтивости од париске полиције. С немачког В. П. и М. С.

дописи Беч... децембра 1899 год. I. Полицијски бечки музеј. (СВРШЕТАК) У другоме су одељку обични зидарски и други ређи алати за обијање и проваљивање, иочев од најобичнијега длета и ћутука до најфиније енглеске тестерице за обијање каса. Даље, парчад воска, смоле, саиуна и др. у којима се налазе лоповски отисци од брава и кључева, према којима се после удешавају кључеви и калаузи а врх тога и разна теста и смесе којима се излози и прозори мажу пре разбијања како не бн било лупе. У трећем су одељку вештачке лобање чувенијих убилаца као и лобање неколиких лица која су убијена тупим оруђем и ударом у главу. У опште, за све ређе случајеве тегаких повреда, којима је нанесена смрт има и згодних примера изложених заједно са дотичним оруђем којим је повреда нанесена. Кад се овоме одељку дода и она маса лепих фотографских снимака, онда гледалац може да види цео развој појединих догађаја. Једно на пр. убиство моћи ће се гледаоцу представити овако : У улици II. а у кући под бројем X. становао је У. Тога и тог дана нађен је у стану убијен. Зликовац га је убио ударом сикирице у потиљак. Уз ту кратку причу, гледаоцу се показује прво ФотограФија куће, за тим соба у стању у каквоме је нађена, гато је наравно тачније од свакога полицијскога увиђаја, који се поред овакве ФотограФије могу и брижљивије описати. За овим долази калауз којим је убица отворио собу, оруђе којим је извршио убиство, вештачка лобања убијенога на којој се тачно познаје место ударца, лобања убице, његова ФотограФија са тачним антропометријским подацима, нарчад од простирке на којима су крвне мрље итд. итд. У четвртоме су одељку примерци од свега онога, што је у даним приликама полазна тачка за једнога иследника, као што су : отисци од стопа, крвне мрље на дрвету, платну, простирци, зиду, разни саставци од исцепаних писама, забележака итд. Отисци од стопа који су остали у блату нису само измерени, но су, или на вештачки начин аренесени на гипс, тако, да се ова копија потпуно слаже са оригиналом, или је оригинални осушени отисЛк од стопе извађен и утиснут на згодну иодлогу од гипса. Наравно, да су ово примери, који упућују иследника да и то чини у случајевима где је то у опште могућно. Саставци поцепаних писама показују вегатину своје врсте и брижљиво су уређени и уметнути између двеју стаклених плоча, тако, да се и противна страна може видети.