Policijski glasnik

БРОЈ 15 и 16

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

125

— Ни најмаље ја нисам блед... Па против, ја сам сасвим здрав! одговори Раскољњиком тоном сасвим опорим и гневним. Осећао је да у њему кипи гнев, који није могао савладати. »Љутина ће ме натерати да изречем какву будалаштину! помисли он. Али за што ме драже"? —• »Није баш најздравији! само се хвали! повика Разумихин. — Истина, до јуче је био непрестаио у бунилу... Да ли ћеш веровати, ПорФирије? Јуче, једва је могао да се држи на ногама, а користио се тренутком кад смо га Зосимов и ја оставили, обукао се па се нскрао и лутао, Бог ће га знати куда до поноћи... и то у савршеном бунилу. Можеш ли себи представити тако што? То је врло чудновата ствар! — Да ли је могуће у најсавршенијем бунилу? Реците молим вас? учини Порфирије Петровић вртећи главом, као што је својствено само руским сељанкама. —■ То је глупо ! Не верујте му! У осталом, није потребно да вам о томе и говорим, ваше је уверење свршена ствар! измаче се гневном Раскољњикову. Али ПорФирије Петровић као да не чу те чудновате речи. — Како би дакле изашао да ниси био у бунилу? ноче љутито Разумихин. Зашто би излазио ? У каквој намери? И зашто нарочито онако тајанствено? Видиш, признај, ниси био свестан! Сад кад је сва опасност прошла, ја ти то отворено кажем! -— Они су ми јуче страглно досађивали, рече Раскољњиков, обраћајући се иследном судији с неким осмехом, који је личио на пзазивање, на желећи да их се отарасим, .изашао сам да нађем какав стан где ме неби могли пронаћи; имао сам, до душе, неку суму новаца. Госиодин Замјетов је впдео новаца код мене. Па лепо! господине Замјетове, јесам ли јуче био свестан или у бунилу? Пресудите ви нашу свађу. Он би у том тренутку радије удавио Замјетова, који га је својим ћутањем и изгледом љутио. — Како ја мислим, ви говорасте врло паметно и шта више врло лукаво, само сте били врло раздражени, одговори сухо Замјетов. — А. данас ми, додаде ПорФирије Петровић, — Никодим Фомић рече, да вас је јуче у неко доба ноћи срео укућн једног чиновника кога тек што беху прегазили коњи... — Дакле то баш иде у потврду онога што сад рекох! гточе опет Разумихин: зар се ниси понашао као каква будала код тога чиновника ? Дао си све за онај погреб ! Разумем да си хтео да помогнеш удовицу, али могао си јој дати петнаест рубаља, па баш и двадесет, ка.д тп је толико стало, а нешто да сачуваш и за се: у место тога, дао си свих твојих двадесет и пет рубаља. . — Али можда сам нашао какво благо, шта знаш ту? Јуче сам био расположен да чиним поклоне... Господич Замјетов сад зна да сам дошао до неког блага! Опростите што вас читаво по сата узнемирујем тако досадним брбљањем, додаде даље, а усне му дрктаху кад се обрати ПорФирију. — Је л те, досадно вам је? — 0, молим, молим! Напротив, напротив ! Да знате како ме интересујете! Ви сте тако занимљиви... признајем да сам очаран што сте ме најзад посетили... —- Па дај нам бар чаја! Сасушило нам се грло! повика Разумихин. — Красна мисао!... можда ће сви у друштво. Али, пре чаја, можда би хтео да се чим заложиш? — Пожури се! ПорФирије Петровић иза!,е да нареди чај. Свакојаке мисли врзле су се Раскољњикову по глави. Био је јако узбуђен. »Неће чак ни да се потруде ни да се претварају: а то је главна ствар ! Пошто ме ПорФирије није ни познавао, за што се онда споразумевао с Никодимом Фомићем ? Налазе дакле за недостојно да сакрију како ме гоне као чопор ловачких паса. Они ме дакле отворено пљују по сред лица! говораше он у себи дрктећи од гнева. Леио! радите отворено, али не играјте се са мном као мачка с мишем. То је неучтиво, Порфирије Петровићу, ја можда не допуштам то!... Дићи ћу се, рећи ћу вам свима истину у очи, и видећете како вас презирем" !... Дисао је тешко. »Али шта! ако ми се све то тако само чини? ако је само варка? ако сам ја рђаво растумачио ствари? Потрудимо се да се одржимо у својој рђавој роли и гледајмо

да се не изгубимо у њој, због ма какве лудорије. Можда је све то без икакве намере ? Њихове речи немају у себи ничега необичног, тако се што може увек рећи; али иза њих се крије нешто. Зашто је ПорФирије рекао просто »код ње", говорећи о старици" ? Зашто је Замјетов приметио да сам говорио лукаво? Зашто говоре таквим топом? Јест, тај тон... Како све то није пало у очи Разумихину? Тај звекан не опажа никад ништа! Ето опет сам у грозници! Зар ПорФирије није намигнуо на мене, или сам се можда преварио? То је глупо, доиста; зашто би намигивао? Можда да ме задиркују, да ме драже ? Или је све то обмана, или зиају!... Чак је и Замјетов дрзак. Биће да је дошао до таквог закључка преко ноћ. Слутио сам да ће променити мишљење! Оп је овде као код своје куће, а долази тек први пут! Порфирије га не сматра као каквог туђинца, још му окреће леђа. Та два човека постала су два пераздвојена прпјатеља, и за цело су се због овс .моје ствари тако њихови односи изродили! Уверен сам да су се о мени разговарали кад смо дошли!... Знају ли да сам одлазио у стан старичин? Заиста ме то интересује да знам!... Кад сам рекао да сам изашао да нађем какав стан, Порфирије не одговори ништа... Али сам добро учинио, што сам то рекао: доцније, моћи ће то послужити! Што се тиче бунила, иследни судија није рад да се у то упушта, Зацело је извештен шта сам радио тога вечера! Није знао да ми је дошла мати!... А она вештица, што је прибележила писаљком да тужи, кад су ствари заложене... Не, не, сигурносг, коју вп показујете не вара ме: довде немате Факата и оснивате на вероватној поставци! Не, дајте Факта ! Опо што сам ишао старици, не доказује ништа; може се објаснити наступом; знам тпта ћу им рећи... Знајули они да сам ишао тамо? Нећу ићи одавде док не будем уверен о томе! За што сам дошао? Али ето опет се љутим, а тога се бојим ! Ах! ала сам раздражљив! Пре свега, можда је боље да сам такав: држаћу се дакле моје старе улоге... Они ће ме задиркивати и упропастиће ме. За што сам дошао" ? Све те мисли прелетале су му кроз главу као муње. Мало за тим дође и ПорФирије Петровић. Изгледао је врло расположен. — Јуче, кад сам отишао од тебе, драги мој, била ми је мало тешка глава, поче он, обраћајући се Разумихину тако весело, како дотле не беше, — али сад је прошло све... — Доиста, зар је тако пријатно било? Ја сам вас оставио у најлепшем тренутку; ко је однео победу? — Нико, разуме се. Свађали су се што су могли боље о својој старој жеии. — Замисли, Рођо, о чему су се препирали: Има ли злочина или их нема? И наговорили су разне глупости о томе!... — Чега има ту необичног? То је социјално питање, стара ствар, одговори расејано Раскољњиков. — Није било тако Формулисаио, примети ПорФирије. — Не сасвим тако, то је истина додаде одмах Разумихин, који се збуни по својој навици — Слушај, Рођо, па нам реци своје мишљење, ја то хоћу. Јуче су ме јако наљутили, и непрестано сам те очекивао, био сам им обећао да ћеш доћи... Отпочело се са гледишта социјалиста. Већ зна се у чему се оно састоји: злочин је протест против рђаво организованог друштвеиог поретка — и ништа више. Кад то кажу мисле да су изрекли све; не допуштају другог узрока злочиним делима: за њих, човек је подложан злочину због неодољивог утицаја околине и само због ње. То им је најомиљенија Фраза. — Збиља кад споменусте злочин и околину, рече ПорФирије Петровић обраћајући се Раскољњикову, сећам се једног вашег рада који ме је јако интересовао; мислим ваш чланак: о злочину... не сећам се баш добро наслова. Читао сам га са задовољством, пре два месеца, у Повременој речи. — Мој чланак ? У Повременој речи ? запита чудећи се Раскољњиков; заиста, пре шест месеци, баш у време кад сам изашао из Универзитета, написао сам један чланчић о некој књизи, али сам га дао Педељној ре^си а иикако Повременој речи. — Али у овој је изашао. — Међу тим, Недељн а реч ирестала је да излази, и зато мој чланак није тада изашао. — То је истина, Педељна реч је ирестала да излази али се појавила као Повремена реч, и онда је пре два месеца у томе журналу угледао света ваш чланак. Зар ви то не знате? Раскољњиков доиста то не знађаше.