Policijski glasnik

52

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

БРОЈ 7 и 8

КРВНИ ТРАГОВИ (ОВРШЕТАК) (7) То је леп пример, који врло јасно доказује, колико је потребно да будемо пажљиви с таквим тугаљивим стварима. Ево још једног примера, који је искусио сам судски хемичар Шауенштајн, и који је обично наводио у својим предавањима: На обали неке реке, која протиче кроз једну варош, нађен је једно јутро прилично одржан капут од лодена. Нашли су га пролазници и предали стражару. Пошто су се на том капуту налазиле велике крвне мрље, то је предат суду, ма да се није још ништа знало, да је прошле ноћи у близини места, где је капут нађен, било ма какве туче, чиме би се објасниле те крвне мрље. За сваки случај доведен је судски хемичар, да се не би рекло, да није ништа рађено. Али неколико сахата за тим, пошто је нађен каиут, дође ироФесор Шауенштајн у биро иследников и у кратко изјави: »Сопственик тога капута није више међу живима". Објашшење за то чудновато констатовање било је у томе, што је Шауенштајн у једној мрљи полуосушене крви, која се нротезала од оковратника на капуту ка десном џепу, нашао неколико коптчица од стремена. Стручњак је то после аргументирао овако: Стремен је изишао с крвљу, која је нађена на капуту; та крв могла је истећи само услед какве повреде на глави, која је морала бити тако дубока, да је откинула или разбила стремен. А кад је неко претрпео повреду главе, услед које је толика крв истекла и морао пући стремен, онда је он морао само кратко време живети и данас је извесно мртав«. Дакле константовано је, да је ту извршено убиство, а даљом истрагом докучило се, да је тај капут био некога марвенога трговца, који је одиста убијен оне ноћи иза које је нађен капут; његов леш нађен је тек идућег нролећа нод снегом. Да се дакле с нађеним капутом није било пажљиво, вероватно је да би се комадићи стремена били истресли и изгубили. Тада би се извесно држало, да се капут окрвавио у некој незнатној тучи, не би се имало никаквог иовода, да се даље трага, а кад у пролеће кад се нашао леш, пре би се све друго мислило но да тај капут припада том лешу. Сад ћемо у кратко да проговоримо коју како се чувају предмети, на којима се нађу крвне мрље. Као главно основно начело важи на првом месту: Не сме се начинити збрка и мора се добро паковати. То се пак најбоље ностизава тиме, кад се објекти обележе како с поља тако и изнутра описом, бројевима и словима, за тим кад се не штеди с предметима за паковање,, с хартијом, кутијама, сандуцима и т. д.; све ово мора се набавити па било ма откуда. Сваки предмет учврсти се тако, да се пе може покретати, али се у таким приликама мора гледати, да се крвне мрље не оштете. Дакле н. пр. крваво одело ће се најпре спаковати у сандук, али тако да крвне мрље дођу озго, за тим се сандук пробуши и кроз њега провуку пантлике, те тако и одело учврсти. Крвне мрље на хартији, ако крв није наслагана у дебелим слојевима и тако сасушена, најбоље је да се увију у другу хартију, да их иследпик метпе у свој нотес или чак најбоље у акта. Приликом прегледања старих парничних акта налазе се такве хартије с крвним мрљама потнуно неповређене, ма да су акта деценијама можда била изложена свакојаким штрапацима. Налазе ли се трагови на комађу дрвећа, на струготинама, па малим комадићама штоФа, у кратко на ситнијим, лакшим предметима, онда се морају набавити сходне кутије, на чије се дно метну согрога с1еПс(л, а за тим кроз кутију утврде концима. Најтеже је обично с већим и тежим комађем, на коме има крви. Кад се помисли на важпост крвних трагова и у исто време просуди, како се ови лако могу одстранити, кад дођу с чим у додир, те се трљају, бришу и т. д., онда је јасно за сваког нследиика с каквом нажњом и опрезноглћу се морају чувати такве тугаљмве ствари.

општински послови Код суда општине Н. у месецу јуну 1900 године било је овакво спорно питање на расправи: Пуномоћник општине Н. тужио је П. Мијаиловића из Н. за ресто 107 динара дуга са 10°/ о год. интереса и интереса на

интерес од I јануара 1890 године што по непотврђеној облигацији од 1 новембра 1881 године, у суми од 144 динара дугује општини Н., — па је тражио, да га суд осуди, да овај дуг општинској каси плати. Као доказ поднео је својеручно написану и потписану облигацију а позива се и на ту околност као доказ за обавезу дуга, што је дужник у отплату овога дуга дао 200 динара, наводећи да је дуг са урачунагим интересом до краја 1889 године износио 307 динара. Услед чега је а по тражењу, у почетку године 1 890-те, дао у одплату 200 динара. Према чему остао је дужан још 107 динара и на ту суму иитерес од дана отилате до наплате. На суђењу тужени је порицао постојање облигације наводећи, да никад и ништа није дуговао тужилачкој општини, нити је што давао у отнлату овога дуга, и тражио је да се тужилачка страна одбије од тражења као недоказаног. Суд општински у разлозима својим нашавши да поднета исправа носи на себи вид и карактер приватне исправе, и да је иста према томе потпун доказ према туженоме. — § 189 грађ. судског постуика, а нарочито што је њену исправност подноситељ доказао и тиме, што је дужник дуг отплатом за своју признао, донео овакову своју пресуду. Да тужени Мијаиловић плати општини Н. ресто 107 динара главног дуга са 10°/ о год. интереса од 1 јануара 1900 године, да плати таксу, и пуномоћнику општинском на име дангубе 10 динара. Од суда оиштине Н. 20 децембра 1900 год. № 5764 у Н. Председник Писар Кметови НЗ. Пресуда је постала извршна, јер се оптужени из незнања није жалио. Питање општ. писарима. Да ли је ова пресуда правилна и на закону основана? Ако није зашто? Има ли општина права на наплату интереса на интерес и ако има на основу кога законског прописа ? * * * Један општински писар ставља за расправу овакво питање. Пронис § 242 судског постуика гласи: Ђ НеКе се моћи доказивати сведоцима никаква тражбина, које сума вредности арелази 200 динара, без обзира на основ, из кога тражбина ароизлази и на аредмет који се тражи исто тако неће се моКи доказивати сведоцима аротив или изван садржине иисмене исираве и онда кад би сума или вредност тражбине била мања од 200 динара. (< По основи § 6 тач. б. грађ. суд. поступка, општински судови суде спорове о пољ. службености које су изложене у § 335 грађ. законика. Он нас пита: 1. Има ли места испиту сведока и важе ли њихове сведоџбе по ономе спору о пољ. службености, где судија првост. суда поништи прву иресуду општ. суда, само што вредност спора није опредељепа, и новим се извиђајем вредност утврди на преко 200 динара. И ако има ио чему ? Ако томе има места, онда зашто општ. судови за овакве спорове пре извиђења не врше увек у напред процену, или ће их и у будуће сматрати као спорове без нроцењиве вредности ? Ми на ово питање одговарамо овако: по својој надлежиости општински судови на основу § б грађ. судског ноступка тач. б. надлежни су: „да суде о службеностима аонеким које су изложене у § 335 грађ. законика.« § 335 грађ. законика гласи: Понеке отужбености обичне и главне бивају следеће: 1, На гуђој земљи држати стазу, аутању за стоку или за кола; 2., са туђег бунара илиизвора воду носити, ту стоку иојити или воду одводити; 3., стоку на туђој земљи држати или аасти; 4., дрва туђа сеЛи, сухо грање куиити, огранке кресати, жир куиити и лист брати; 5., на туђој земљи дивљач ловпти, итице ватати и рибу ловити; 6., камен вадити, аесак коиати, креч иалити. Овај иропис законски компликован је. У њему је 1,2 и 5 тачка од непроцењиве вредности и она се ни у ком случају не може проценити тако а да се не штете интереси и једне и друге стране, док међутим 3, 4 и 6 тачка она има у свако време своју оцењиву вредност по употреби онога који хоће својим правом о овој службености да се користи. У случају спора да-