Policijski glasnik

54

ПОЛИЦИЈСКИ ГЛАСНИК

ВРОЈ 7 и 8

гло једне собе на четвртом спрату, а у којој је данас, судећи по вашару, Наполеоновица држала смотру. На сред собе стајао је повелики, ирљав, дрвени сто на коме лежаху ислреметано две три прљаве шерпење, два прљава и један чист тањир — знак да су Наполеоновица и син јој већ ручали. — Даље један велики земљани бокал, комад сапуна, начет хлеб, једна крњава, земљана пивска кригла и неколико виљушака са једпим пожем. У једном углу собе стајала је широка распреметана постеља оиако као да је сада тек из ње устао. Издрпаиа сламњача без чаршава — исти се баш налазио у рукама Наполеоновице, — два јастука и нешто као перина, — све то без икаквих превлака и од неке материје која је судећи по поједииим местима која се још могаху између силних мрља и ирљотина видети, морала некада бити црвена, све то показиваше јасно љубав укућана ка чистоти. У другом углу собе стајала је ииска гвоздена пећ на којој је у једном великом плеханом лонцу кључала вода, докле је у једној шерпењи која је стајала у отвору пећи са стране, нешто кркљало и цврчало распростирући по соби мирис загорелог јела. Између пећи и постеље стајао је на изврнутој столици велики дрвени шаФољ пред киме је у кошуљи од црвеног цица и у краткој сукњи сумњиве чистоте са »шлицом« који је допирао до доле, тако да се комотно могло видети како кошуља допире само до половине бутина, стајала Наполеоновица, држећи у рукама онај креветски чаршав и трљајући га из све снаге о машину за прање рубља. Наполеоновица је као и сваке недеље и данас прала рубље, пошто је радним данима радила у Фабрици чоколаде. — Преко целе собе која је пуна влажне запаре заударала на сапуницу као турски амам, протезао се је затегнут коиопац, који је имао да прими на себе опране нрње. Ушавши у собу, Наполеон се докотура до стола па се спусти на једну од двеју столица које се налажаху у соби не прозборивши при том ни речи. Хукнувши два три пута стаде укоченим погледом гледати по столу, као да нешто тражи. Угледавши велики бокал на столу, подиже се тромо са столице па се надвири над исти. Не могавши на тај начин дознати има ли што у њему или не, подиже га себи, накриви главу, затресе бокалом, па чувнш да нешто бућка у њему, натеже да пије. „Полока ти пиво!" зачу се сада неки детињи глас. Беше то Наполеонов син који је у трећем углу собе лежао испрућен на поду, па ваљада обрваћен оморином и запаром спавао, докле га тешки кораци дошавшег Наполеона не нробудише. Наполеоновица, која је баш завијајући цедила креветски чаршав, окрете се брзо на овај узвик па када спази Наполеона како је натегао бокал, доскочи у два скока до њега, па ч дохвативши једном руком бокал и тргнувши га к себи, удари Наполеона оним мокрим чаршавом за врат, тако да прљава вода и сапуница прсну преко целе собе чак до таванице. Чаршав се обви Наполеону око врата а крај истог пљесну га по лицу тако да му сапуница цураше низ лице и браду. Деран, који је све ово лежећи на поду посматрао, исправи се сада да седи па се зацерека из свег гласа. Наполеоновица накрену бокал на погледа у исти; иоловина пива беше попијена. »Псето проклето... зар ниси доста ждрао! к викну она на Наполеона, па накренувши бокал попи остатак на искап. Наполеон одви чаршав с врата, церекајући се при том као да је све то била шала. »Седи ту па ждери ! с< викну му жена дохвативши ону шерпу из пећи, и бацивши је на сто пред њега. Затим оде да настави прање. Наполеон скиде шешир и капу па бацивши обоје на постељу седе понова за сто, тражећи очима виљушку и нож. Али се не маши за исте; као све пијанице тако беше и он слаб на јелу. Оно неколико гутљаја пива што је жени попио разгалише га и опростише моментано унутрашње врућине тако да му се сада поново отвори жеђ. Он се махинално маши у џеи од прсника, па стаде бесвесио чепркати по њему викнувши на сина, у намери да га пошље по пиво: »Оди амо ти, штранго !" »Шта ћеш? к запита овај не мичући се с места и гледајући немарно у оца. Овај беше међутим наишао на она чегири пФенига, па извукавши их сети се да му је то сав иметак, с тога рече са уздахом: »Скини ми ципеле«.

Деран се довуче четвороношке до оца, дохвати га за ногу, на стаде вући и климатати тамо амо. Наполеон хтеде у два маха пасти са столице, али се оба пута на велику синовљеву жалост задржа за сто. Једва се ципеле скидоше, и деран одпуза награг на своје' место, али овога пута леже одмене ради на трбух, наслонивши при том лактове на под а главу у шаке, па тако стаде дремљиво носматрати оца. Наполеон гледаше неко време зловол.но преда се, па онда узе виљушку и стаде њоме брљати по шерпењи, али не хтеде јести. Дохвативши шерпењу за дртпку додаде је своме сину, који овога пута скочи на ноге, дохвати шернењу и хлеб са стола, па вративши се опет на старо место стаде јести, више од дуга времена но од глади. Налактивши се једном руком на сто Наполеон стаде дремљиво гледати ио соби, мумлајући час по час неке неразговетне речи. Његова жена, која је стајала пред њим са окренутим леђима, прала је и трл>ала и даље, не осврћући се на њ. Беше то висока, крупна жена, још једаред толика колики Наполеон. Њена широка месната плећа уз која се сада беше прилепила од зноја скроз и скроз мокра кошуља, као и огромни кукови о којима јој висаше лабаво везана сукњица, показиваху огромност димензија њезиног тела. Кроз отвор на сукњи, који јој усљед рада беше дошао управ низ десну ногу и који је до доле био за.цепљен, — — — — —- — — — — —- — — — *) Баш када је дремљиви поглед пијаног Наполеона лутајући по соби застао на жени, поче ова, из почетка лагано па онда све јаче и јаче, трљати некакав комад рубља о таласасти лим машине, усљед чега јој се кукови и цео доњи део тела стадоше све брже и брже кретати напред и назад. Наполеону као да ови ритмички покрети жениног тела почеше чинити задовољство. Он се стаде кикотати у себи, очи му се стадоше све већма светлити а врх носа стаде му црвенити. Убрзо се уозбиљи али погледа не скиде са ње; најзад стаде кијати. Наједаред устаде, приђе жени — — — —. —. Она се окрете зачуђена, али када осети — —

она му подвикну: »Одлази«.

Незгодан положај, као и изненадност ситуације у којој се налазила, одузеше Наполеоновици сву сиагу. Она нокуша да подухвати нападача па да га тако одбаци, али узалуд — —

За време очеве атаке седео је деран мирно на поду, занимајући се шерпењом; али када обоје, и отац и .мати — — подиже се деран са свог места па приђе ближе да види шта ће бити. Наполеоновица га спази: »Дете... свињо... дете... — — — — — — Деран се кезио посматрајући узалудну муку своје матере, Наполеон се ритну ногом тако да деран одлете и лупи леђима о шаФољ који се заљуља и у мал не преврну. »Напоље се вуци! Одмах напоље!" викну сада — — —■ ■— — — — — Наполеоновица на сина. Овај устаде, стаде се чешати по леђима где се био ударио, па се ишуња на врата. * После неколико минути водио је једанаестогодишњи син Наполеона, деветогодишњу Гику, ћерку Фабричког радника који становаше врата уз врата са Наполеоном, доле у подрум где се држаше угаљ да играју »муж и жена«,игру, коју су већ неколико пута тамо играли. На оближњем торњу иоче да избија четири сата, а у великом, хладовитом, дивно уређеном парку поче концерат у корист касе друштва за ширење морала и чедности међу африканским црнцима. Берлин. 9 XIII 1899 год.

*) Цртице у тексту ове приче замењују речи, које због драотичнооти не можемо пустити у лист. Урвд.